Ања Филимонова: ЛГБТ инквизиција против србских интелектуалаца

АЊА ФИЛИМОНОВА

ЛГБТ ИНКВИЗИЦИЈА ПРОТИВ СРПСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА

Агресивна квази-правна кампања, коју је ЛГБТ заједница покренула против доктора филолошких наука, аутора неколико десетина (!) научних и публицистичких књига и на стотине аналитичких текстова, Владимира Димитријевића, ушла је у нову фазу и у своје прљаве махинације увукла Виши суд у Београду. То да ли ће судије поменуте инстанце бити свесне и пред собом положити рачуне о ономе што се збива није питање лично, него друштвено и државно. Потпуну правну неусаглашеност тужбе против Владимира Димитријевића са Уставом и нормативним актима Републике Србије доказао је доктор правних наука, професор Зоран Чворовић. Размотримо све државне, политичке, друштвене и етичке аспекте обрачуна с Димитријевићем, који имају показно – казнени карактер.

 

В. Димитријевић је, у свом тексту „У одбрану природне породице“ и књизи „Да се зна/ Повереник за заштиту равноправности против слободе мишљења и изражавања“ дао низ вредносних судова. Без позива на насиље и дискриминацони прогон. Он је наступио са позиције одбране православних, породичних, традиционалних моралних и етичких норми. Да поновим – аутор је научник, дубоко верујући православни човек, који у свом свакодневном животу показује високи цивилизацијски и културни стандард понашања, што може да посведочи не само ужи, лични круг његових пријатеља, него и сви који га знају. Дакле, ЛГБТ заједница је у Србији објавила рат православном научнику, писцу, мислиоцу. Она му одузима право на слободу вероисповести, мишљења и јавног изражавања тог мишљења.

То није први случај агресивног насртаја ЛГБТ – заједнице у Србији на угледне представнике српске научне елите, докторе наука, професоре, руководиоце значајних научних установа. Реч је о томе да на државном ( користећи за своје циљеве државне установе ) и друштвеном нивоу нека група успоставља и диктира своја правила. Ко се не покорава и не пристаје да буде ућуткан изложен је прогонима, укључујући и судске.

Поставља се питање: а шта да ради друштво поводом непосредне агресије ЛГБТ заједнице и њихових лукавих пропагандистичких лакеја? Шта да се ради ако је већ ствар дошла дотле да се судови позивају да би одиграли улогу мафијашких група за ликвидацију?

Шта ћемо дочекати – да буде уведено јавно мучење из савременог арсенала Гвантанама због одбијања да се усвоје норме које диктира ЛГБТ заједница? Могло би се као оружје употребити и историјско искуство Инквизиције везано за спаљивање књига скупа са применом читавог спектра rigorosoesamine, коришћеног када је злотвор јеретик упорношћу излуђивао судије, које су му желеле само добро. Могао би да се примени и правилник једне од староримских погребних фирми које су, између осталих услуга, нудиле и организовање распињања осуђених.

Није у питању сурови футуристички сарказам, него указивање на то да у стварном државно – политичком животу Србије наступа доба психолошког и правног кажњавања неспремних да се сагласе, и то оних који на беспрекорном научном и културном нивоу бране религиозне и моралне норме, којих се, узгред буди речено, држи огромна већина грађана Србије. Подвуцимо: ових норми се држе и све светске религије – хришћанство, ислам, јудаизам, будизам, то јест, апсолутна већина становништва ове планете.

На тај начин, држава допушта праксу обрачуна ЛГБТ заједнице са хришћанским интелектуалцима. То је дух и смисао „нове политике“ владајућег режима Александра Вучића у Србији.

Друштво бива приморано да се покорава и саглашава. Али сагласност у тој области јесте сагласност о томе да је Бог умро, и да је Ниче био у праву. То је сагласност са духовном смрћу, удисање злосмрадног, умртвљујућег ваздуха Запада. Таква врста сагласности је сагласност лешине.

Неизбежне последице по државу и друштво су следеће:       

1. Истинска стратегија није заштита права на хомосексуалне везе или права самих хомосексуалаца ( српско законодавство има пун спектар заштите и обезбеђења људских права ), него најшире распростирање и афирмација сексуалне аморалности и друштвене разузданости, пре свега међу младима. Дечаци и млади мушкарци, као потенцијални заштитници отаџбине, главна су циљна група.

Али психолошко насиље над појединцима и друштвом није довољно - одмах после њега иде експанзија на државном нивоу. Државни органи, наука, култура, образовне установе стављају се под надзор професионалних геј активиста.

2. Циљ им је трансформација друштва и државе у складу са својим стандардима. С обзиром на савремене когнитивне и информативне технологије, ова трансформација може да се спроведе веома брзо.

3. Снажна мрежа геј активиста и њихових следбеника, коју подржава сва моћ Европске уније, агенција и установа САД, међу којима је главна улога у доба председника Обаме дата USAID, погодује „ослобађању“ од религиозних вредности, морала, етике, здраве логике, историјског, културног и цивилизацијског наслеђа, „ослобађање“ од Бога и саме људске природе.           

3. USAID добија нови задатак – стварање међународне армије обучених лобиста који имају за циљ да наметну законе што сексуалне мањине изједначавају са сексуалном већином, нарочито кад је у питању легализација истополних бракова и усвајање деце од стране истих.

4. У складу са плановима USAID, прва фаза тог програма концентрисана је на земље у којима је и даље снажна религиозна свест. (Подсетимо се да је Агенција за међународни развој Стејт Департмента, USAID, из Русије протерана 2012. године. Током протекле две деценије USAID, познат као главни извозник америчке демократије и других западних „вредности“, укључујући и хомосексуализам, непосредно се, путем добром плаћене мреже НВО, бавио антируским подривачко - разорним акцијама, а све под видом „хуманитарне помоћи“).                       

5. Припрема професионалаца USAID да лобирају за права ЛГБТ заједнице указује да је агресивно наметање „мањинских“ права и џендер идеологије процес противудржавни и антисуверенистички.

6. Суштински, то је понижавање и насиље над српском државом и друштвом, рат без краја и без ограничења, у коме нико неће бити поштеђен.                                                                      

7. Кад су у питању Владимир Димитријевић и други српски интелектуалци који су, без претеривања, со савремене српске науке, они што позивају на функционисање друштва на основу сакралних и неприкосновених моралних норми, реч је о својеврсним мерама одмазде.

8. Брз развој бихејвиорално – социјалног тумора разара оно што је главно – породицу, која је темељ сваког друштва.

9. Настаје својеврсна „симулакрум армија“ мушкараца који не желе да имају породицу, децу, унуке и праунуке.

Резултат: сви постају непријатељи – српски интелектуалци, верници, непослушни, читаво друштво и, на крају, држава, против које се треба борити свим доступним средствима.

Шта се, пак, нуди у замену за религиозне, моралне и породичне вредности?

Ништа.

Вакуум.

Индивидуалистичка изолованост, свеопшти неморал, правни хаос, слатко осећање победе међу ЛГБТ удружењима, гнусне радости пожуде тзв. „геј парада“, и „mindpolice“ – ето шта ће царевати на рушевинама разорене Србије.

 

Проф. др Ања Филимонова

 

Подвлачење наше, ПП.