Одељак Христiанское чтенiе свој назив дугује знаменитим свескама која је издавала Оптина пустиња под руководством светих Оптинских стараца, крајем 19. и почетком 20. века, где су објављивана дела Светих Отаца и друго душекорисно штиво.
Христијанскоје чтеније или Хришћанско штиво је одељак где ћемо се трудити да благочестивом читаоцу понудимо текстове везане за све оно што је свакој хришћанској души неопходно за духовну борбу и напредак, мимо текстова о браку и породици.
ЈЕРОМОНАХ СИМЕОН РУКУМИЈСКИ
Трудимо се да живимо по вери!
...Јако је то важно, по мом скромном расуђивању, да човек има нешто изван града, изван стана, нешто на селу негде даље још од тога, да има резервни положај. Да има основни алат за производњу хране и свега потребног. Видите како је то: затворе се пијаце... Још увек раде неке установе, али дође време да се затворе пијаце и онда је човек у проблему. И добро је да човек увек има извесну резеву. Колико човек може, толико и нека припреми. Некада је у српским кућама био обичај, тамо где је то било могуће, држало се... било је резервне хране за људе и за стоку за годину дана. То није мали период. Јер, ратови су били чести, па некад не можеш да посејеш, па не можеш ни да пожањеш. Ако имаш резерву, онда је то то. Имате производе који се не кваре. Постоје начини како да се сачувају, и да потрају. Да човек има, кажем, неки минимум. Оно што је јако важно, то је – имати воду, у времену будућем. Вода је јако важна. И имати неку Светињу у близини. Имати храну. Познавати оно што нам Бог преко природе пружа и да се има неопходно...
СИНАКСАР У СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАКСтихови о прекрасном Јосифу:
Целомудрени Јосиф показао се као праведни властелин и хлебодавац: о, колико он врлина има!
Стихови о неплодној смокви: Христос, клетвом осуши смокву, изобличавајући синagогу јеврејску којој су туђи духовни плодови:избегнимо њен удео.
СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Блажени чисти срцем јер ће Бога видјети (Мат. 5, 8)
1. Чисто око гледа свет и све што је у свету;, а утруњено око не може да гледа ни да види. Тако је и са срцем човечјим. Бог је обдарио срце човечје нарочитом видовитошћу. Кад је срце покривено труњем греха, оно постаје слепо и не види ништа. Кад се срце потпуно очисти, оно види невидљиви свет у видљивом свету, и види невидљиви свет сам по себи, и види Онога који је Срце невидљивог света, види Бога.

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски