Архиеп. Теофан Полтавски: Слово на Нову годину

АРХИЕП. ТЕОФАН ПОЛТАВСКИ

СЛОВО НА НОВУ ГОДИНУ

За пажљивог посматрача времена, нема никакве сумње да ми живимо у времену близу Другог доласка Христовог на земљу. Запазите како се из дана у дан умножавају знаци Његовог доласка, које је Он Сам предсказао и предназначио: туга народа, глади и помори, земљотреси на разним местима, мноштво саблазни, међусобно издајство, умножење безакоња, хлађење љубави. Не тако давно, ми смо били сведоци догађаја, кад је устао народ на народ и царство на царство (Мф.24:7).

И све ово, по Спаситељевој речи, јесте почетак страдања (Мф.24:8), која ће доћи на крају овог века. Већ то што многи спавају, не обраћајући пажњу на поражавајућа знамења времена, јесте знамење! Јер, по прореченим речима наших светих пророка и апостола, доћи ће дан Господњи, као лопов у ноћи (2 Пет.3:10). „Шта?“, неко ће запитати, „зар ми већ живимо толико близу краја времена, да ми, руски народ, више нећемо имати ту радост да видимо наше Отачаство велико и силно?“ Одговор на ово природно питање о последњој судбини света и човечанства, ми можемо да нађемо у тајанственој књизи Апокалипса или Откровење, ако пажљиво будемо читали неке стране ове књиге.

„Био сам у духу, у недељни дан“, пише о себи писац ове свете књиге, свети Јован Богослов, „и чуо сам иза себе громки глас, као трубни, који говори: „Ја сам Алфа и Омега, Први и Последњи“ (Апок.1:10). Дођи овамо и показаћу ти шта ће се десити после овога (Апок.4:10). Следећи овај божански глас, Тајновиидац се узнео на небеса и пред њим се открило следеће величанствено и тајанствено виђење: видео је Господа Саваота, како седи на Престолу. Пред Његовим Престолом, било је стаклено море, слично кристалу.

А око Престола, седели су на малим престолима двадесет четири стараца, обучени у беле одежде, имали су на својим главама златне венце. Онај Који је седео на Престолу, имао је у десници књигу, написану и споља и изнутра, запечаћену са седам печата. Неочекивано, један од анђела је изјавио громким гласом: „Ко је достојан да отвори ову књигу и да скине печате њене? “ (Апок.5:2) И нико ни на небу, ни на земљи, ни под земљом, није могао ни да отвори ову књигу, нити да погледа у њу. „Ја сам много плакао због тога“, рекао је о себи Тајновдац. (Апок.5:3-4)

Тада ми је један од стараца рекао: „Не плачи, ево лава од колена Јудина, корен Давидов, победио је, и може да отвори ову књигу и да скине седам печата њених. И ја погледах и посред престола... стајао је Агнец као заклан... И Он је дошао и узео књигу из деснице Оног, који је седео на Престолу" (Апок.5:5-7) и почео је да скида печате са ње. После тога је скинуо прва четири печата, и како је скидао те печате, тако су земљу сустизале несреће, символично изображене код Тајновидца у облику тајанствених коњаника: белог, огњено-црвеног, црног и белог. Први коњаник изашао је као победоносан, и да би победио. Другоме је било дато да узме мир са земље, да би се људи међусобно убијали.

Трећему је било дато да казни човечанство неједнакошћу богатства и сиромаштва. А за четвртог се каже: „И ево, коњ бели, и на њему коњаник, коме је име „смрт“; и ад је ишао за њим. И дана му би власт над четвртином земље – да убија мачем и глађу, и помором и зверима земаљским. (Апок.6:8) А кад је затим Агнец скинуо пети печат, „Видео сам“, говори Тајновидац, „испод жртвеника, душе убијених за слово Божије и за сведочанство о Агнецу, које су они имали“.

И они завапише громким гласом, говорећи: „Зашто, Владико Свети и Истинити, не судиш и не светиш се онима на земљи, за крв нашу?“ И свакоме од њих су биле дате беле одежде, и речено им је било да се умире још на мало времена, док њихови сарадници и браћа, који ће бити убијени као и они, не допуне број“. (Апок.6:9-11)

Такво беше тајанствено виђење Тајновидца. Какву поуку из њега ми можемо да извучемо за себе?

Можемо да не сумњамо, браћо, да живимо у апокалиптична времена, и да преживљавамо апокалиптичне догађаје. Нарочито сличност ранијих невоља и оних, које сада преживљавамо, са одговарајућим јеванђелским и апокалиптичним цитатима, даје нам основу да мислимо да је сада Агнец скинуо већ четири печата са књиге, коју држи у десници Својој, Онај Који седи на Престолу, кога је Тајновидац видео.

Не стотине и не хиљаде, већ хиљаде хиљада наше браће у великом рату и у ужасима смутње и безвлашћа, који су дошли после њега, положили су своје душе за Слово Божије и за сведочанство о Агнецу. И баш ти многобројни сабори убијених за Слово Божије и за сведочанство о Агнецу, сада вапију ка Престолу Божијем, и призивају правду Божију за освету због злочина, које су починили синови овога века. И погледајте, какав ће им одговор дати на то усрдно мољење Премудрост Божија.

Она их моли да се још мало стрпе, док и сарадници и браћа њихова, који ће, као и они, бити убијени, не попуне број увенчаних мученичким венцем. Одатле следи да ће после свих ужаса ратова и безвлашћа, ипак бити дато свету да се успокоји, макар на мао време. Али свет се не може умирити без обновљене и успокојене Русије. А Русија се не може обновити докле год не буде у њој збачена власт таме и док не буде у њој утврђена законита власт – и по људском праву, и по праву божанског миропомазања.

Самим тиме, Русија ће се, несумњиво, обновити, обновиће се у њој законита власт. Али то успокојење ће бити дато и руском народу, и другим синовима овога века, ради тога да би се припремили за велику борбу са антихришћанством, за време у којем ће бити испуњен број мученика предодређен од вечних времена, мученика који треба да пострадају за Слово Божије и за сведочанство о Агнецу.

Близу нам је мир, браћо, али близу је и крај овога света. Неправедни нека и даље чини неправду, нечисти нека се и даље скрнави; праведник нека и даље твори правду, а свети нека се још освећује. О, доћи ћу ускоро, и награда Моја са Мном, да бих дао свакоме по делима Његовим. (Апок.22:11–12)

Блажени смо ако можемо и срцем и устима, из дубине душе да одговоримо на то: „Дођи, Господе Исусе!“ (Апок.22:20). Амин.

Изговорено 1. јануара 1929 г.

Варна, Бугарска.

Извор: АРХИЕПИСКОП ТЕОФАН ПОЛТАВСКИ, НОВИ ЗАТВОРНИК, Манастир Рукумија, 2021.