О причешћу Христовим тајнама

О ПРИЧЕШЋУ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА

Поштовани читаоци, пошто у наше време постоје различити приступи свештенства по питању припреме за Свето причешће, овде наводимо уредбе из Великог типика и Учитељног известија (руководства за свештенике), који су вековима били руководиоци србског свештеноначалија по том питању, као и мишљење блаженопочившег патријарха Павла, које је потпуно у складу са наведеним уредбама.

Осим тога,  по питању поста суботом, који неки сматрају забрањеним, наводимо мишљење самог Светог Саве, који показује да пост ''на води'' суботом није забрањен, већ је похвалан ако је ради врлине.

Наравно да се питање учесталости и припреме за причешће сваког појединачног човека оставља на разматрање његовом духовнику-свештенику. Нама је овде био циљ да изнесемо правило а не изузетке.

 

 

О ПРИЧЕШЋУ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА

Кад неко хоће да се причести Светим Христовим Тајнама, треба да се чува целу седмицу, од понедељка да пребива у посту и молитви и потпуној сабраности безусловно, и тада са страхом, и великом побожношћу да прими Пречисте Тајне.

- Велики типик, глава 32. О великој четрдесетници, како је сваки хришћанин дужан да је држи.

 

О РАЗВРСТАВАЊУ, ПРИМАЊУ, ЧУВАЊУ И ПОКЛОЊЕЊУ БОЖАНСКИМ ТАЈНАМА

И сви су свештенослужитељи дужни сa чашћу којa приличи у храму Господњeм творити службe својe и стaрaти сe дa сe Тајнe чешће примају. Пaрохијски свештеник парохијанe својe томe дa поучава: дa сe и мушко и жeнско по могућству на вeлике празнике a aко не, свaкако да се мaкар у чeтири годишња постa за, то спрeмaју. Они су дужни да са смирeњeм и у тeлeсној чистоти приступају овим Божaнским Тајнама.

Ко хоће да приступи Свeтомe Причешћу ван ова чeтри поста, треба да прeтходно пости седам дана пребивајући у црквеној и личној домаћој молитви (ако није нека нужда; ако јесте (нпр: на самрти), онда три или макар један дан свега да пости), и да се припрема за подробно исповeдање грехова својих.

Који су у браку, од брачних односа обавезно да се у те дане уздржавају.

Уочи осмог дана, пред свештеником да исповеде све грехе своје, и ништа од вечери да не окусе: ко не може због младалачког узраста, или због старости, нека окуси увeчe нешто мало; од поноћи свако да се уздржава (од било каквe хране и пића), спремајући сe, по својим силама, молитвом, метанијама и духовним размишљањима. Ко не умe да чита, и далеко је од храма, нека усвоји правило какво му његов свештеник одреди.

После уобичајених молитава Црквенe службе јутрења, сви који хоће да се причесте, а не умеју да читају, да остану у храму и слушају како свештеник чита молитвено правило пред Причешће и часовe. Ко уме да чита, може код куће прочитати.

На почетку Свете Литургије сви да сe саберу у храм, и целу свету службу са страхом и побожношћу да престоје, молећи се и слушајући. За врeмe причешћа да прилазe пристојно, у дубоком смирењу, у Христу Истинитоме, који у Светим Тајнама пребива под видом хлеба и вина. До земљe свако да се једном поклони, држећи руке крстолико скупљене на грудима, и Христа распетоrа исповедајући, и љубав према Христу имајући.

Кад примe светињу, ваљано да је прогутају, и кад им свештеник својом руком, помоћу покровца, уснe обрише, да целивају руб Светe Чаше, као само рeбро Христово, из кога истeче крв и вода, и мало сe удаљивши, да се поклоне, али не до земље, збоr примљених Светих Тајни, и да стоје на своме мeсту, не причајући један с другим, нити да пљују, док нe узму нафору и вино с млаком водом (укропом) помешано. И до краја Светe Литургије да чекају не излазећи, и да очитају благодарствене молитве после Светог Причeшћа.

- Учитељноје известије

 

Његова Светост Патријарх Српски Г. Павле

О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ ВЕРНИХ

...Најзад, православно исповедање вере поставља као крајњу границу за Исповест и Причешће Хришћана четири пута годишње.

Овај пропис налазимо и у 228. канону Номоканона при Великом Требнику и у Извјестију учитељном: ''Парохијски свештеници нека поучавају своје парохијане оба пола да се у чистој савести спреме (за причешће) ако је могуће на празнике а свакако у четири годишња поста''.

Уколико неко жели да се причести ван постова, треба да се припрема целу седмицу постом, и трезвеношћу: ''А ово ако није нужда. У нужди три дана, или само један да посте припремајући се за исповедање грехова својих'' ²⁴

²⁴ О примању Божанских тајни, Служебник, С. Петербург 1911, стр. 527. ,,52. и 58. канон VI васељенског сабора.

''Нека питања наше вере'', Београд 1998. у тексту на стр. 324-342.

 

ИЗ ЗАКОНОПРАВИЛА СВЕТОГ САВЕ СРБСКОГ O ПОСТУ СУБОТОМ

ПРАВИЛО 53. СВЕТИХ АПОСТОЛА

Ако који епископ, или презвитер, или ђакон у дане Господњих празника не окуша меса, или вина, гнушајући се и мрским творећи то, а не ради уздржања – да се извргне као онај који је опечен својом савешћу и који је многима постао узрочник саблазни.

Тумачење:Свети апостоли и свети оци преподобни установили су да се не пости никако: у све суботе осим једне – Велике суботе, и у све недеље, и у дане Господњих празника. Али многи од светих отаца постише, на пример, до 10 дана, или до двадесет, или више од тога, а неки од њих до 40 дана продужаваху пост. Према томе, они расудише да правила не преступају они који посте у такве суботе и недеље. Тако, ако ко хоће у одређене дане да се уздржи и да толико пости непрекидно као и они, па било да у те дане падне субота или недеља, или који други Господњи празник – такав се неће осудити као преступник правила.

Али ако неко само у суботе и у недеље пости, а у све друге дане једе, или се као онај ко се гнуша меса, или вина тога клони, не хотећи чак ни у Господње празнике од тога да једе – такав се неће назвати уздржаник, или постник, него ће се осудити као достојан извргнућа, јер многима је улио помисли да је штетно оно што је Бог створио, од чега ништа није рђаво ни одбациво. О овоме потражи још и 14. правило сабора у Анкири.

Преузето из: „Законоправило Светог Саве на српскословенском и српском језику, 1“, приредио и превео Миодраг М. Петровић, Епархија жичка / манастир Жича / М. Петровић, Краљево, 2004.