
Академик Василије Крестић
Сведоци смо систематски организованог ревизионизма који прети да избрише стотине хиљада српских жртава Покоља 1945‒1945. године. То се чини на многоструке начине у јавном простору и уз асистенцију или одобравање ћутањем институција државе Србије и наше свете цркве. Удружење Јадовно 1941, са седиштем у Бања Луци и Београду, дуги низ година чини чврсту брану овој пошасти и чува од заборава позната и досад неоткривена стратишта српског народа широм територије НДХ. Све друштвене снаге које имају за циљ одбрану невиних српских жртава од поновног сатирања, сходно историјском искуству српског народа, имају веома одговорну улогу.
Из вишегодишњег искуства у сарадњи с члановима Удружења „Јадовно 1941.“ могу да препоручим и другим субјектима, који се брину за очување и развој културе памћења српског народа, да у оквиру својих могућности подрже њихов рад.
Недавно је Удружење Јадовно 1941, након низа година обележавања Дана сећања на српске жртве Логора Земун, приликом помена који је одржан са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија поставило Часни Крст на највећу појединачну гробницу српског народа на територији НДХ, на Земунском гробљу, у којој лежи 6.500 Срба, жртава Прихватног логора Земун.
Тиме је по први пут након више од 80 година христијанизовно место на коме почивају наши Новомученици. Први парастос и помен жртвама одржан је 2019. у организацији оба Удружења уз службу свештеника Земунске парохије.
Истовремено, на опште згражање јавности, Извршни одбор Јеврејске општине Земун, поднео је кривичну пријаву против Удружења Јадовно 1941, због „[…]скрнављења Јеврејског гробља у Земуну и дубоке увреде јеврејске заједнице, поставиљањем православног крста […]“.
О озбиљности ове кривичне пријаве која терети Председника Удружења Јадовно 1941. из Бање Луке као одговорног лица говори чињеница да, према члановима Кривичног закона, укупна запрећена казна износи застрашујућих шеснаест година робије!
Уз неверицу да је страдални јеврејски народ овим чином ушао у директан сукоб са страдалним српским народом, страдалим од истог кољача – хрватског и немачког народа, сматрам да је неопходно пружити пуну и неодступну подршку Удружењу Јадовно 1941.
Наглашавам да све горе поменуте друштвене снаге имају неодложан задатак да свим својим расположивим могућностима и средствима јавно ступе у снажну одбрану Часног Крста, који је више од 80 година чекао да буде постављен у славу и за покој душа наших Светих Новомученика, а тиме и нама, њиховим потомцима и сведоцима.
Сматрам да 6.500 српских мученика има неотуђиво право на достојно хришћанско обележје на свом почивалишту и да нико нема право да нам забрани да следеће године одржимо помен на Дан сећања на српске жртве Логора Земун, као и да подржимо Удружење да с временом уприличи достојан споменик на овој нашој гробници.
Извор: ЈАДОВНО 1941

Фото: Јадовно 1941. (Крст над гробницом 6.500 Срба на гробљу у Земуну)
Не може се рећи да је неко велико изненађење за православне Србе представљало скрнављење србских гробова од стране наследника нациста-усташа из НДХ или од стране наследника шиптарских нациста-балиста на светој србској земљи Косову и Метохији. Није нас превише изненадила ни чињеница да наследници комунистичке власти у Србији немају храбрости да подрже Резолуцију о страшном геноциду над Србима у клеронацистичкој НДХ. Међутим, мало је рећи да смо били запрепашћени када смо сазнали да је Јеврејска општина Земун тужила Удружење «Јадовно 1941» због постављања Крста изнад гробнице у којој је сахрањено око 6,5 хиљада православних Срба за време владавине клеронацистичке НДХ, назвавши то “скрнављењем”. Јер су и преци тих Јевреја који би данас да нам забране да поставимо Крст изнад великог стратишта Срба, такође тешко пострадали у тој клеронацистичкој творевини заједно са Србима и Ромима.
По свој прилици управо је Крст главни проблем за Јеврејску општину Земун, јер је и претходне године одржан чин опела за око 6.500 србских жртава (притом уз учешће епископа Српске Православне Цркве) и Јеврејска општина Земун се није оглашавала тим поводом. Сматрамо да је апсолутно неприхватљиво називати скрнављењем постављање Крста и чин опела за 6,5 хиљада србских мученика убијених од стране клеронацистичког режима НДХ. Сматрамо да се ради о класичном распиривању међунационалне и религиозне мржње које дубоко вређа религиозна осећања сваког православног Србина и да је због таквих увреда неопходна противтужба према Јеврејској општини Земун због распиривања верске и националне мржње и нетрпељивости. Господа из поменуте јеврејске заједнице као да су умислила да се не сме одавати пошта ничијим страдањима осим јеврејским.
Крст није постављен изнад јеврејских гробова, него изнад масовне гробнице са телима убијених Срба и ненормално је да се тим људима који су убијени због православног Крста, брани постављање Крста изнад њихове масовне гробнице. Православни Срби немају никакав проблем са истицањем Давидове звезде од стране Јевреја, зашто онда Јеврејима смета наше истицање Православног Крста? Дакле, православним Србима није проблем што Јевреји имају своју веру, али проблем се јавља када верујући Јевреји у својим мислима и у своме деловању настављају да разапињу Христа. Православним Србима не смета јеврејска духовност ма из ког извора је они црпели, али нам као православним хришћанима смета немилосрдна борба Јевреја за право на сопствену духовну супериорност.
У том смислу, као православни хришћани и припадници крстоносног народа србског, придружујемо се безрезервној подршци удружењу «Јадовно 1941» које је тужено због постављања православног Крста изнад масовне гробнице у којој леже кости око 6,5 хиљада православних Срба.
Породични сабор

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски