
АНТОНИЈЕ ЂУРИЋ
Краљев официр се не предаје
- Излази, Василићу! Кућа је опкољена! Откривен си, ако се предаш, спасћеш свој живот. Изађи без оружја!
Не потраја дуго, па се одоздо, из тмине, зачу Костин глас:
- Краљев официр се не предаје! Зар жив у руке Брозових џелата? Никада!

АНТОНИЈЕ ЂУРИЋ
Приче до бола сурове
Не могу да се сетим ко је испредао оне приче о Василићима.
Прибирам мисли, напрежем се, учини ми се да сам ухватио почетак, али се све брзо искида и растури. Можда Исидор? Можда Неђо Вукић? Можда Божо Ђокић? Алекса сигурно није, није ни трговац Цветко, ни прота Шишак.

АНТОНИЈЕ ЂУРИЋ
Умукла црквена звона
Уграбих и ја прилику да верно препричам оно што сам чуо од Свела Минића, чачанског занатлије и кума породице Петра Вујовића:
Тропарь, глас 1.:
Спаси, Господи, люди Твоя и благослови достояние Твое, победы благоверным Царем нашем на сопротивныя даруя и Твое сохраняя Крестом Твоим жительство.
Спаси Господи људи Твоја и благослови достојаније Твоје, побједи благоверним Царем нашем на сопротивнија даруја, и Твоје сохрањаја Крестом Твојим житељство.
Спаси Господе, људе Своје и благослови наслеђе Своје, победу благоверним Царевима нашим дарујући над непријатељима и Крстом Својим чувајући народ Свој.
(Тропар Часном Крсту, какав је био до безбожничке измене када је помен Цара и царске породице избачен из свих богослужбених књига. По речима св. Јована Шангајског, овај тропар увек треба овако читати).