Убиство новорођених или постнатални абортус

НОВА ЕТИКА: УБИСТВО НОВОРОЂЕНИХ ИЛИ ''ПОСТНАТАЛНИ АБОРТУС''

Поштовани читаоци, предлажемо вам чланак на једну нову тему - убиство новорођених. Овај чланак је значајан јер нас уводи у нову еру - еру ''друштвено прихватљивог'', озакоњеног убиства. Почело се са абортусима а наставља се са еутаназијом. Хоћемо ли ускоро читати да имамо право да убијемо родитеље који су стари и болесни па зато ''бескорисни'' јер само троше а не доносе (материјалну) корист па нам је тешко да их пазимо? Или да убијемо болесног супружника? Где је граница?

У једном се слажемо са заступником ове тезе, а то је да је убиство плода у мајчиној утроби исто  што и убиство рођеног детета. На жалост, ово је још једна у низу провокација, која има за циљ да нас шокира, анестезира и припреми на живот у царству смрти, где се неће ценити боголика и бесмртна личност човека већ његова ''биомаса''.

Заговорницима ове теорије можемо упутити питање: Ако је дозвољено убити дете (они наводе ''до три године''), зашто није дозвољено убити одраслог човека? И у чему је разлика? Или они хоће да те разлике у једном тренутку нестане?

Исто као што хомосексуалце можемо питати: ''Ако је вама дозвољено да парадирате и легално радите то што радите, зашто није педофилима, некрофилима, зоофилима и осталим (још увек категорисаним) болесницима? У чему је разлика? У броју година - код педофила? Дакле, ако нема моралне категорије која забрањује одређено понашање, онда остаје само законска норма без моралног утемељења, која се касније може променити.

---

У чланку објављеном у часопису ''Медицинска етика'' (Journal of Medical Ethics), речено је да се новорођенче, фактички, не сматра личношћу и да нема морално право на живот. Аутори такође доказују да родитељима треба омогућити да убију своју децу, ако се после рођења утврди да су рођени као инвалиди.

Уредник часописа, проф. Џулиан Савулески, директор Центра Ехиро Оксфордског универзитета изјавио је да аутори чланка добијају претње смрћу од тренутка објављивања чланка. Он је подвукао да су аутори претећих постова у вези са истраживањем – ''фанатици који се противе вредностима либералног друштва.''

Чланак ''Постнатални абортус. Зашто да дете живи?'' написали су Алберто Џиубилини и Франческа Минерва, двоје бивших сарадника проф. Савулевски. Они доказују да је ''морални статус младенца једнак моралном статусу ембриона и у том смислу, што и један и други немају та својства која оправдавају њихово право на живот''.

Новорођенче – ''није пуноцена личност'', већ ''потенцијална личност''. Они појашњавају: ''Очигледно да је заметак исто као и новорођени – то су људска створења и потенцијалне личности, али никако не личности у смислу ''субјекта који има морално право на живот''.

''Ми кажемо ''личност'' за означавање индивидуе која је способна да поистовети своје постојање са, у крајњој мери, основним вредностима – таквим као на пример, схватање да ће лишавање права на постојање за њега бити губитак.'' Аутори доказују да је ''немогуће нанести моралну штету новорођеному, не допустивши развој потенцијала да се постане личност''.

На такав начин, закључују аутори, ''то што ми називамо постанаталним абортусом (убиство новорођених), требало би да буде дозвољено у тим случајевима у којим су дозвољени и абортуси, укључујући и те случајеве када је новорођени инвалид''.

Такође, они доказују да у случају да до рођења детета родитељи нису знали да је он инвалид, они треба да имају право да умртве дете, цитирајући да се нпр. ''само 64% случајева Дауновог синдрома у Европи  открије у пренаталном периоду''.

Када се роди такво дете, ''родитељи немају избора осим да оставе дете'', пишу они.

''Одгајање таквог детета може бити неподношљиви терет како за породицу, тако и за друштво, јер држава економски омогућава бригу о напуштеном детету''.

Са моралне тачке гледишта, по мишљењу аутора чланка, овде нема разлике са абортусима који се већ спроводе. Они претпостављају изразу ''детеубиство'', израз ''постанатални абортус'' да би подвукли како је морални статус убијеног младенца исти као и статус ембриона.

Како Франческа Минерва, тако и професор Алберто Џиубилини знају профессора Џулиана Савулеску из Оксфорда. Минерва је била научни сарадник у Оксфордском Центру практичне етике Cуехиро, у јуну прошле године прешла је у Центар примењене философије и друштвене етике на Универзитету Мелбурна.

Џиубилини је био позван, још будући студентом Кемриџског универзитета, да наступи са радом на тему ''Шта је то проблем еутаназије?'' у јануару у школи Оксфорда, где је директор проф. Савулеску. Он је посећивао Мелбурн, а такође и универзитет града Монаш...

Бранећи решење о објављивању тог чланка у British Medical Journal, професор Савулеску је изјавио да су аргументу у корист убиства новорођених ''били у великој мери не нови''. То што су Минерва и Џиубилини урадили било је оцењено као аргументи ''с обзиром на материнске и породичне интересе''.

Признајући да се многи људи неће сложити са аргументима, он пише: ''Циљ Журнала медицинске етике није да представи истину или да заступа било какве моралне представе. Циљ је представити основане аргументе, засноване на општепризнатом мишљењу.'' Он је рекао да ће часопис размотрити објављивање чланка, верујући да ако не би било никакве моралне разлике између абортуса и убиства новорођених, онда би и абортус требало да буде ван закона.

Др. Тревор Штамерс, директор фаултета медицинске етике из Универзитетског колеџа Свете Марине, рекао је: ''Ако мајка угуши своје дете ћебетом, ми ћемо рећи: ''То није битно, може да роди још једно. Хоћемо да се то догађа?''''

''Нема ничег новог у томе што су изложиле моје младе колеге. То су идеје које већ дуго заступају етички философи у Америци и Аустралији и то је неизбежни крај дугог пута''.

Осврћући се на израз ''постанатални абортус'', др. Тревор Штамерс је додао: ''То је само манипулација речима, то није философија. Ја могу сада да се односим према абортусима као према пренаталном убиству''.

 

Извор: Пролајф Беларус

http://www.pro-life.by/bioetika/novaya-e-tika-ubijstvo-novorozhdenny-h-ili-postnatal-ny-j-abort/

Припрема: Православнаја породица