Учимо црквенословенски...

Књиге на црквенословенском у ПДФ-у:

molitvoslovm

bukvar

јеванђеље

Апостол

Псалтир

Прот. Владимир Правдољубов: Причешће у Светлој Седмици

Објављено 13 април 2026

pricesce2mПротојереј Владимир Правдољубов

Причешће у Светлој Седмици

Христос Воскресе! У савременом животу, Светла седмица је време оштрог скраћивања црквене и домаће молитве. Онај ко се не лењи и током целе седмице иде на сваку службу, проводи у храму дневно само три, највише три и по сата! — сат и по времена увече, и сат и по времена ујутру. Домаћа молитва стаје у 10-15 минута дневно: поје се Пасхални час ујутру и још једном пре спавања. Сходно томе, људи се у Светлој седмици обично не причешћују. Ја сам лично оштро против тога, да се парохијани, без посебне нужде, причећују у Светлој седмици. Изузетак се допушта за оне који су се спремали да се причесте током Страсне седмице, али из неког разлога нису могли то да учине, као и за оне који се подвргавају операцијама и, наравно, за умируће.

У последње време неки свештеници, позивајући се на 66. правило Шестог Цариградског (Трулског) сабора, причешћују сваког дана током Светле седмице, без исповести. Ова новотарија нас приморава да проникнемо у истински смисао 66. правила. Ево његовог текста: „Од светог дана Васкрсења Христа Бога нашега па до Нове Недеље, током целе седмице верни су дужни да се у светим црквама непрестано упражњавају у псалмима и појању и песмама духовним, радујући се и светкујући у Христу, и пазећи на читање Божанског Писма и наслађујући се светим тајнама...( то јест, дужни смо да сваки дан Светле седмице проводимо како је прописано по типику за Велику суботу, када смо после Литургије, не напуштајући храм, обавезни да слушамо Дела Светих Апостола до почетка Пасхалног богослужења.)... Нека због тога никако не буду у споменуте дане ни коњске трке, ни друге какве народне игре.“

Говорећи савременим језиком, током Светле седмице не треба гледати телевизију нити се занимати другим забавама — дужни смо да непрестано славимо Васкрслог Господа. „Јер ћемо тако васкрснути и вазнети се са Христом.“ Може бити да ће се наши потомци научити да овако проводе Светлу седмицу. Тада ће моћи да се постави питање о свакодневном причешћивању. Али не без Исповести, јер ми грешимо сваки дан. Ко то не примећује, тај још није започео хришћански живот. Ако се хришћанин није научио да прати своје свакодневне грехе (барем неке) и да се за њих каје, не може се причестити. До тада, свецело испуњење 66. правила је нереално, ми га можемо посматрати само као идеал коме смо дужни да стремимо.

Но из овог правила, неообновљенци су извукли речи „наслађивати се Светим Тајнама“ - и причешћују на Пасху без уздржања од хране и забава и, на крају, без исповести. А о „непрестаним псаламима, појању и песама духовним“ и читању Божанског Писма које захтева ово правило – нема ни речи! Канон је само повод да би се нарушила установљена пракса (карактеристично је да се током Светле седмице Псалтир не чита) и тиме унео раздор, ако не и раскол, у душама верујућих. Тако се међу неообновљенцима примењују канонска правила!

Свештенике треба упозорити: понекад, на Васкрс, долазе људи, који се нису причешћивали годинама или чак целог живота, тражећи причешће. Искуство показује да се такви изненадни пориви могу јавити код потпуно здравих људи пред смрт - Бог их призива на покајање. Таквим људима најбоље је не одбијати исповест и причешће (чак и ако је свештеник исцрпљен, на граници својих снага).

Али исто треба имати у виду и у другим деловима године. На исповести треба нагласити да је неопходно причешћивати се сваке године. Осим тога, треба да се моле сваког јутра и вечери и да сваке недеље, најбоље у недељни дан, долазе у храм на службу, остајући на њој до краја. То је минимум уцрквењености.

Из чланка протојереја Владимира Правдољубова „О припреми за Свето Причешће“

Преузето са сајта Благодатный Огонь

https://blagogon.ru/digest/649/ 

Превод: Православна породица, Страсна седмица 2026.

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски