
Поштовани читаоци, као реакција на текст који смо објавили: Мирослав Павловић: Забрана УПЦ и отимање Кијево-Печерске лавре као знак времена, добили смо коментар од једног кијевског свештеника, који је рекао да су монаси Лавре, њих око 150 на броју, још увек тамо и да се држе. Такође, он је предложио да се молимо за њих, (као и за сво свештенство и монаштво Украјине, које је прогоњено данас, прим.ПП). Ради се о великим светињама као што је Почајевска лавра, Светогорска лавра, као и мноштво других манастира и цркава. Не заборавимо да је Предање које у огромној већини држе наши оци у Украјини, најчистије словенско Предање, које је држао и наш св. Владика Николај. Зато и јесу на удару. Ко може нека чита Исусову молитву за њих, ко може, нека уради поклона колико може, ко може нека чита Оче наш, или неки акатист, важно је да будемо у молитвеном јединству и да их молитвено подржавамо! Свети Кијево-Печерски оци, молите Бога за све оце, матере и све православне у Малорусији!


Поцрнели златни крстови на Кијево Печерској лаври као знак времена.

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски