АЛЕКСА КОЛАРЕВИЋ
...Поимајући, дакле, да србској држави прети слом пред налетом многоструко већег непријатеља, од кога стрепи цела позната васељена (зато су звона Нотр Дама звонила пошто су Турци заустављени на Косову), Цар Лазар са сабором Србске цркве и србских велможа, дакле саборно, одлучују да, ако се мора жртвовати пролазно – да се никако не сме жртвовати и вечно – душа народна т.ј. србски православни идентитет. Јер је у њему слобода и залог спасења, како појединца, тако и целог народа. И зато они одлучују да изађу на мегдан Мурату – да би показали целом свету, а пре свега Богу Јединоме – да су сви они – Цар Лазар и велможе, Србска црква са целим народом – спремни да жртвују овоземаљски живот да би сачували душу тј. своју непоновљиву и слободну личност у Богу. Другим речима, они нису хтели да буду ничији робови, ни под којим условима и ни по коју цену. И тај њихов избор – да буду слободни по сваку цену, јер је то највећа вредност на овом свету – уткан је у биће србског народа, он чини основу његовог националног, верског и културног идентитета...
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ
...У „Почетку буне против дахија“ Филип Вишњић је јасно рекао зашто су Срби устали: зато што су Турци непрестано насртали на њихов „закон и поштење“, веру и морал. Економски фактори, попут рајинског кулучења и сталних пљачки којима су их окупатори излагали, били су споредни: најважније је било одбранити православне светиње, образе мајки, жена и сестара. И кад је устао, Ђорђе Петровић је само хтео да учествује у заједничком делу. Он се за Вожда није наметао. Напротив! Рекао је народним првацима у Орашцу да је прек, и да убија за непослушност. Остали су казали да је у смутна времена такав неопходан. И Вожд је заиста сурово кажњавао непослушне, често им својом руком пресуђујући. Али, и то није било ни за шта друго него због стварања народне војске која ће моћи да донесе слободу, и саздавања народне државе, која ће ту слободу сачувати...
Одржана трибина: Резолуција о Сребреници 2024.
Имајући у виду да је операција војске Републике Српске у Сребреници била изазвана хладнокрвним злочином јединица под командом Насера Орића у Братунцу и Кравици, у којима је убијено преко 3500 Срба, и за које нико није одговарао, као и то да је на гробљу у Сребреници сахрањен велики број војника Армије БиХ, од којих су многи вршили ратне злочине, као и велики број цивила који немају никакве везе са Сребреницом, што је све документовано - предлажемо да Народна скупштина Р. Србије поништи своју резолуцију о злочину у Сребреници... Погледајте трибину која је одржана на ову тему.

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски