УСНУО У ГОСПОДУ И ОТАЦ ЈОВАН, ИГУМАН МАНАСТИРА ТРЕСИЈЕУ Господу се 25.7./7.8. упокојио отац Јован (Маричић) дугогодишњи игуман Манастира Тресије. Господ нека подари оцу Јовану вечан спомен у Царству Небеском. Архимандрит Јован (Владислав Маричић) рођен је 1929. у Неменикућу као јединац у дому мајке Борике и оца Ђорђа Маричића. Знаменити Космајац, од 1956. више од пола века је монах манастира Светих архангела Михаила и Гаврила - Тресије; активно је учествовао у изградњи и обнављању овог манастира и новог конака; од 1972. је старешина манастира Тресије; године 1996. у Саборном храму у Крагујевцу добио је чин архимандрита.
СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ
Поштовани читаоци, 23.7./5.8. упокојио сеу Господу и о. Андреј, игуман манастира Сланци код Београда. Сви који су га познавали знају да је био човек великог срца, велики Србин и јако милостив према свим страдалницима, који су му се обраћали, а њих је било много. Позната су духовна предавања, која је о. Андреј организовао сваке недеље и празника, пред препуном манастирском трпезаријом, у којој је свакуи пут ручало преко 300 људи. На тим предавањима имали су могућност да говоре многи србски и руски православни духовници и интелектуалци, и са те катедре су се чуле многе спасоносне истине за србски народ. Бог да му душу прости! Преносимо неколико текстова на ту тему.
МИСИОНАРКА У СЛУЖБИ БОГУ И РОДУ
Поштовани читаоци, у понедељак 21.7./3.8. упокојила се у Господу мати Атанасија из манастира Рукумија, велики мисионарски делатник, која је својим књижицама и књигама, којих има преко 160 наслова, од којих су можда најпознатији њени кувари, књиге о преживљавању у природи али и поуке Светих отаца - многе привукла Богу и животу у Цркви. Нарочито је постала позната после гостовања у ТВ емисијама у којима је причала о рецептима, али и после гостовања на Хелм Каст интернет каналу пре пар година, када је отворено говорила о неким појавама у нашем народу, што преносимо поново... Бог да јој душу прости.

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски