Учимо црквенословенски...

Књиге на црквенословенском у ПДФ-у:

molitvoslovm

bukvar

јеванђеље

Апостол

Псалтир

Св. Јаков Тумански: Ко влада Европом?

Објављено 21 август 2024

jakov tumanskiПРЕПОДОБНОМУЧЕНИК ЈАКОВ АРСОВИЋ (1894. – 1946.)

КО ВЛАДА ЕВРОПОМ?

...„Криза“ је старо јеврејско оружје за рушење. Пред Француску Револуцију, јеврејски су банкари били укочили сав новчани саобраћај. Да би спасли народ, неки су људи основали једну велику банку – која је давала новац на услугу, без интереса. Јевреји предузму те новац изузму од лица која не хтедну да врате са каматом. Јевреји су били унели толики луксуз и поквареност у чиновнике и властодржне редове, да се у Француској није могло дисати од неправде. Тако паде француска монархија. Европа више није национална земља. Јер се данас вароши европске баве највише неморалом. Са малим изузетком, све новине у Београду и Загребу пишу на јеврејском језику. Мало човек кад размисли о садржини, увиђа зло, и лаж. Очи заслепљују варошане . Они свој дух и укус упућују по ономе што виде. Огуглају у злу, и све реченице морала забораве. Па кад им се памет добро искува у казану јеврејског неморала, онда ће постати као викачи пред судницом Пилатовом. Неразумна, неверна и ненародна маса...

 

Ко се интересује о вредности новца и разних трговачких хартија, тај с пажњом прати извештаје тзв. Париске Берзе. Замишља, кад се ту одређује колико вреди новац, мора та установа личити на неко светско министарство. У ствари, то је кућа из доба краљева, класично планирана, са многим степеницама унаоколо, где може стати неколико хиљада душа. И најжалоснију слику нуди нам Париска Берза: хиљаде сензала и викача носе хартије и вичу горе него на ма каквом вашару. Вика против вике, ларма против ларме, грабеж против грабежи, тако да је немогуће ухватити ма какав смисао и ред. Једино човек може пожалити оне викаче - што на тако неприродан начин зарађују кору хлеба. Ни труна разума.

Томе сличне биле су оне вике пред судницом Пилатовом које су тражиле да се поништи Христос, јер је тако хтела маса - која је побеснела од јеврејских наговарача и бунтовника. Подговорена маса гора је од вулкана. Горе најезде варварске не треба од безумља.

Јевреји имају план по коме руше свет. Руше владаоце, руше племиће, руше законе, руше Цркву Христову. Пробали су да одвоје енглеску цркву још у 12-ом веку. Па су то успели тек после 300 година. А године 1738, у Енглеској су завладали Јевреји под именом фрамасона. Данас су и енглески епископи фрамасони. Та њихова црква нема ничега заједничког са нашом светом и православном црквом. Нити пуританска логика личи на светосавско благоразумије.

Када је пронађена Америка, дође злато у великој количини у Европу. Јевреји откупише разне племићке повластице, и судско право. Помоћу рационализма умртвише дух француског народа, доведоше га до пропасти, и уведоше у француску Револуцију. Све су вође те Револуције били Јевреји. Па им је прво било да убију краља и заплене све цркве. Јевреји су богоборци и законоборци – против Бога и против закона, - то је циљ свих слобода које они по својим књигама проповедају. Јер им је злочин сласт.

За време обесне царице Катарине, Јевреји су успели да своју књижевну логику пренесу из Француске у Русију. У Русији племство почне западати у луксуз и гордост, тако да уобразише рационализам, и потражише савремено, и исмеваше цара, и даде им Бог по жељи срца њиховог те изгубише и цареву главу и своју главу. Јевреји одмах погазише законе и нападоше на Цркву Христову. Јер њима нема места где закон влада.

И предузеше Јевреји општи напад на Европу. Док траја рат, имаде крви у Европи, но додуше, имаде и памети у Европи. Рат се сврши и Европа престаде живети. Она постаде поприште јеврејских агитација. Ни једна земља не могаде паметно живети. Нападе корупција на великаше као куга. Нападе луксуз на вароши – те залуде и полуде женски свет. У свима европским новинама завлада јеврејски језик: новине пишу само оно што је Јеврејима слатко, пијанство прељубе и злочини. Кафане се поносе сатанском „жац“ – музиком; улице се поносе блудотворним разговорима; жене се поносе смрадом и голотињом; новине се поносе проналаском злочина, - те све вароши постадоше содомска пристаништа за рушење вере и морала. Јер само вера у Бога може одредити правац животу.

Европејци ратоваше, а Јевреји закључише мир. Они све ратне одштете претворише у трговачке акције. Те акције откупише будзашто, па помоћу тих акција заробише и запленише сав новац, да би помоћу кризе управљали светом. Данас у Европи има маса незадовољника због „кризе“. Њих пак Јевреји сматрају као своје најбоље војнике за неред и крвопролиће.

„Криза“ је старо јеврејско оружје за рушење. Пред Француску Револуцију, јеврејски су банкари били укочили сав новчани саобраћај. Да би спасли народ, неки су људи основали једну велику банку – која је давала новац на услугу, без интереса. Јевреји предузму те новац изузму од лица која не хтедну да врате са каматом. Јевреји су били унели толики луксуз и поквареност у чиновнике и властодржне редове, да се у Француској није могло дисати од неправде. Тако паде француска монархија.

Европа више није национална земља. Јер се данас вароши европске баве највише неморалом. Са малим изузетком, све новине у Београду и Загребу пишу на јеврејском језику. Мало човек кад размисли о садржини, увиђа зло, и лаж. Очи заслепљују варошане . Они свој дух и укус упућују по ономе што виде. Огуглају у злу, и све реченице морала забораве. Па кад им се памет добро искува у казану јеврејског неморала, онда ће постати као викачи пред судницом Пилатовом. Неразумна, неверна и ненародна маса.

Све су струје сада у Европи интернационалне: тон-филмови, жац-музика, неморална женска ношња, спортске утакмице, туризам, купе, радио-концерти, криминалне новине, прождрљивост, крајње презирање ближњега, одбацивање страха Божијег. И то су све плодови систематске јеврејске и фрамасонске пропаганде. Безакоњем трују свет да би њиме завладали. У Русији то врше јавно, а у Европи прикривено. Помоћу безакоња толике су рушевине починили у историји. То старо безакоње глупи европски варошани називају „савремена култура“. Толико су их Јевреји заглупели да „модерним“ и новим називају једно сасвим старинско јеврејско оружје.

Јеврејски језик је толико развијен у Београду, да се бољшевички терор рушитеља цркава и манастира у Шпанији назива „милиција и „владине присталице“ .

Сви су народи после рата немоћни због јеврејског интернационализма. Криза не може престати док се закони не поврате.

Извор: Монах Јаков Арсовић из Жиче, „Мисионар“, септембар 1936. орган Савеза Братстава богомољних православних људи, излазио у Краљевини Југославији са благословом Њ.С. патријарха Варнаве.

 

 

Препоручујемо:

 

Свети Јаков Арсовић: Посланица свештенству

Свети Јаков Арсовић - Псовка

Свети Јаков Тумански - Голотиња и дегенерација

Србски духовници: свети Јаков Арсовић (8/21.8.)

Владимир Димитријевић: Монах Јаков Арсовић, свети сведок покајања

 

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски