Учимо црквенословенски...
Књиге на црквенословенском у ПДФ-у:
Истинита прича о догађају на Ким у време владике Павла
ИстИнита прича Са КиМ, у време епископа рашко-призренског Павла - потоњег Патријарха СПЦ
Тешки економски и животни услови натерали су Српкињу из Пећи, мајку двоје деце, да се одлуци да треће, тек зачето, абортира. У чекаоници, обзиром да су врата ординације била одшкринута, а она одлично знала албански језик, чула је разговор лекара и жене која је била на гинеколошкој столици. Најпре је питао колико деце има, а затим зашто је дошла, одговорила је да их има већ шесторо, и ово, седмо, жели да абортира.
- Јеси ли ти полудела? Ово ћу испричати хоџи... Имаш да родиш још једног, ми стварамо Велику Албанију! - викао је гинеколог.
Жена је без речи устала са столице и напустила ординацију.
А онда је ушла Српкиња...
Доктор се обратио сестри да припреми потребне инструменте за абортус.
- Докторе,зашто и мене не питате колико имам деце?
- То се мене не тиче, хладно јој одговори.
- А зашто мене не покушате убедити да од абортуса одустанем?
- Дошла си својом вољом. Дакле, немам ја са тим ништа.
У том тренутку, Богу хвала, жени се отвориле очи, и са пркосом се обрати лекару:
- Е, нећеш га убити!!! Ја ћу родити једног Милоша Обилића да спасемо Свето Српско Косово!!! Са тим речима изађе из ординације.
За овај случај чуо је тадашњи епископ Павле, и замоли да му пронађу ту жену и доведу њему.
- Роди то дете, ја ћу га крстити. Ако буде мушко, зваће се Милош, рекао јој је владика Павле.
Тако и би...
Добили смо ову причу од читаоца.
Фото: Бета
Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски