Јеромонах Серафим (Роуз) канонизован у Грузијској цркви

Објављено 01 септембар 2025

seraphim8

Јеромонах Серафим (Роуз) канонизован у Грузијској цркви

Митрополит Ахалкалачки, Кумурдојски и Карски Николај из Грузијске Православне Цркве објавио је канонизацију јеромонаха Серафима (Роуз), преноси Orthochristian.com . Јерарх Грузијске цркве сматра да је, поред оца Серафима, потребно канонизирати и чувара Монтреалске иконе Богородице, брата Хосеа Муњоза-Кортеза. Ово се чуло 26. фебруара 2023. године, током Свете Литургије, коју је грузијски архијереј служио у цркви Архангела Михаила у својој епархији, заједно са Његовим Преосвештенством Епископом Форт Уорта Герасимом (Православна Црква у Америци), духовним чедом о. Серафима у манастиру Платина у Калифорнији.

Обраћајући се Епископу Герасиму, Митрополит Николај је рекао да је јеромонах Серафим само недељу дана пре тога канонизован у Епархији Ахалкалакској, о чему сведочи икона о. Серафима, који се налази у храму (икона се види лево од архимандрита на почетку видео снимка са канала Пункс анд Монкс).

 

Владика је захвалио Епископу Герасиму на доласку и рекао: „Мислим да није случајно што смо пре недељу дана поставили икону његовог духовног оца, о. Серафим (Роуза). И мислим да такође није случајно што отац Серафим (Роуз) није канонизован у свету, већ је канонизован у нашој епархији, и одавде ће кренути“.

„Епископ Герасим је први пут дошао у Грузију 1991. године, 10 година после упокојења о. Серафима (Роуза). И у том тешком периоду успели смо да штампамо две његове књиге и можда је то један од разлога зашто долазите тако често“, рекао је Митрополит Николај обраћајући се америчком јерарху.

Митрополит Николај и Епископ Герасим били су заједно у септембру у манастиру Светог Германа Аљаског у Платини, током поклоничког путовања у част 40. годишњице од упокојења оца Серафима.

По сведочењу грузијског јерарха, он је тада дошао у Америку са посебном мисијом – да надахне на званично прослављање о. Серафима Роуза као светитеља. Посетио је Његово Преосвештенство Епископа лосанђелеског СПЦ Максима да са њим подели свој предлог (иако је и сам о. Серафим био јеромонах РПЦЗ, а манастир Светог Германа, где су његове мошти, сада припада Србској цркви).

Са сличном поруком Митрополит Николај посетио је и манастир Свете Тројице у Џорданвилу у Њујорку, крајем октобра на 25. годишњицу упокојења чувара чудотворне Монтреалске Иверске иконе Богородице, брата Хосеа Муњоса-Кортеза са истоветним послањем - да је дошло време да се брат Хосе канонизује.

1.3.2023.

seraphim ikona

https://spzh.news/ru/news/72141-v-hruzinskoj-tserkvi-prichislili-k-liku-svjatykh-ieromonakha-serafima-rouza

 

 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски