Реци НЕ "Паради СРАМА" у Септембру 2022 год!!!

У Српској средњевековној хришћанској традицији рођена је идеја према којој наша спремност за борбу не зависи од величине силе која се над нама надвила већ зависи од светиња које бранимо. Ова идеја се без промена очувала у нашем народу до данас. Србија још увек има изворе пијаће воде, бистре потоке, реке, језера, плодну земљу и чисте шуме. Све су то вредности за које се морамо борити увек и на сваком месту. Ово наше богатство нападају мултинационалне корпорације које желе да Србију експлоатацијом загаде, осиромаше и потчине. Последњих година пружамо чврст отпор у одбрани ових вредности и верујемо да ћемо у овој борби победити. Међутим, сада се над нама одлучно надвила злокобна глобалистичка неман која прети да уништи највећу вредност коју Српски народ има а то је наша породица. Глобалистичка ЛГБТ агенда за свој коначни циљ има разарање наших породица...

СВЕТИ ОЦИ О ЦАРСКОЈ ВЛАСТИ

БОГА СЕ БОЈТЕ, ЦАРА ПОШТУЈТЕ!

Поштовани читаоци, пошто је учење Цркве о Богом дарованој Царској власти изузетно важно за наше време, јер се приближава долазак последњег руског Цара, за шта сви треба да се молимо, доносимо избор из поука Светих Отаца о Царској власти, из којих се види колико је та власт важна за Православну Цркву и православне хришћане свих времена:„Немогуће је за хришћане да имају Цркву а да немају Цара. Јер се Царство и Црква налазе у тесном савезу и међусобном општењу и немогуће их је одвојити једно од другог.“ Антоније IV, патријарх Константинопољски

Евсевије Петровић

Владика Николај о „македонском“ (и „црногорском“) питању, у две речи

Ова самозвана и самоодобрена црквена организација цепа јединство свога сопственог народа тиме што је организована по федералним државним јединицама које признају пет националности у Југославији, и то српску, хрватску, словеначку, црногорску и македонску! Зар и један српски свештеник може и сме признати ово цепање свога народа? Не може родољуб-свештеник, већ само издајник. Како може и један српски свештеник да призна географски назив – Црна Гора – за нацију? Јер када Србин из Црне Горе вели за себе да је Црногорац, то је исто као кад и онај из Војводине каже да је Војвођанин, или из Шумадије да је Шумадинац, из Босне Босанац, из Лике Личанин, из Херцеговине Херцеговац итд. Још је тежи случај са признањем „македонске народности“, што може да призна само неки суновраћени свештеник... - Св. Владика Николај

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Аутокефалија и недоумице

Ко се не радује када се у Цркви Христовој, нади човека и човечанства, деси помирење и праштање? Ко се не би радовао да Срби и њихова браћа из Македоније опет буду једно у чаши Тела и Крви Господње? Зар је могуће стављати примедбе на помирење? Ипак, после давања аутокефалности у Скопљу, на дан Светих Кирила и Методија, зачули су се гласови који кажу да ствар није обављена како треба. Пре свега, нико од свештеника и верника СПЦ није знао шта се збива, па је Бранимир Нешић на свом твитер налогу објавио:“Од политичара очекујеш да те обмањују и говоре полуистине, али не и од оних који треба да проповедају истину. Дакле, није Македонцима дата аутономија, већ аутокефалија, и то је велика разлика.“...

Милош Стојковић

Плач Старе Србије – како је „излечен“ македонски раскол

...Прећуткивање Скопља и Душановог завета директно је и кршење идеје водиље обједињавања свих Срба под скут Мајке Цркве као највеће заштите од однарођења Срба и гашења огњишта, а посебно на историјским српским просторима у којима је Немањићка епоха оставила најсјајније бисере српке цивилизације и културе, а чији смо сви ми чувари – кроз помињање и молитву. Душанов завет је свој почетак имао у Скопљу те 1346. године, а кроз бурне векове опстао и до 20. века у доба ослобођења и уједињења Срба и достојног наследника Немањића – витешког краља (тада регента) Александра I Караорђевића – Ујединитеља, који у свом указу од 17. јуна 1920. озакоњује уједињење Српске православне цркве речима: „Ми данас потврђујемо одлуку Св. Архијерејског Сабора Православне цркве… и проглашујемо васпостављање Српске Патријаршије, извршујући тако и други део Душановог завета”...

Владан Вукосављевић

Крај историјске СПЦ коју смо наследили од предака

...Видимо како се гази по уверењима и стремљењима свих Срба који су од 1219. па до данас живели на простору од Хиландара до Трста и од Скадра и Боке до Арада, Темишвара и Сент Андреје. Ко ли се данас све радује на Цетињу, у Загребу, у Софији, Приштини, Берлину, Лондону, Вашингтону? Ко се то и с којим правом данас одриче српске историје и српских цркава и манастира у Старој Србији? Ко ће да јави Војводи Мицку, Глигору Соколовићу, Ђорђу Скопљанчету, Поп Ташку и другим безбројним херојима са Скопске Црне Горе и из долине свете реке Вардар, шта се то данас десило? Ко се усуђује да српски духовни идентитет поклања структури коју су осмислили Тито и Коминтерна а породили Крсте Црвенковски, Колишевски и сви они који су од 1967. малтретирали српске свештенике и народ? Зашто није довољна аутономија?...