Декрети бољшевика о ослобађању и национализацији жена

Објављено 07 март 2024

klaracetkin i rozaluksemburg

ДЕКРЕТИ БОЛЬШЕВИКА О ОСЛОБАЂАЊУ И НАЦИОНАЛИЗАЦИЈИ ЖЕНА

...1. Од 1. јануара 1918. укида се право постојаног власништва над женама, које су достигле 17 до 32 године. Примедба: узраст жене се одређује метричким записима, лично картом. У случају одсуства тих докумената, кварталним комитетима или од стране старијих, по спољном изгледу и сведочанствима.

2. Дејство овог декрета не важи за удате жене које су родиле петоро или више деце. 

3. Бивши власник (муж) задржава право на коришћење своје жене преко реда. Примеба: У случају противљења бившег мужа против провођења овог декрета у живот, он се лишава права које му омогућава овај члан.

4. Све жене које потпадају под овај декрет изузимају се из приватне својине и постају својина целе радничке класе...

 

ДЕКРЕТИ БОЛЬШЕВИКА О ОСЛОБАЂАЊУ И НАЦИОНАЛИЗАЦИЈИ ЖЕНА

Већ у „првом програмском документу научног комунизма“, „Манифесту комунистичке партије“, поред укидања приватне својине, државе, нације, религије, прогласили су и: „Уништење породице“ – „Комунисте би могли укорити само због тога што они хоће да уведу, уместо лицемерно прикриване заједничке жене - званичну, отворену заједничку жену... Друштвено и бесплатно васпитање све деце“. Са доласком на власт, у Русији су покушали да то спроведу и на делу.

Истакнути бољшевик, А.М. Колонтај, је учила да „породица престаје да буде неопходност како за чланове породице, тако и за државу“ (Породица и комунистичка држава). Она је пропагирала теорију да ће у комунистичком друштву бити тако лако задовољити полну потребу, као попити чашу воде...

Ево тог историјског документа којим су совјетска власт и комунисти хтели да избаце не само приварну својину, већ и породицу, као прву ћелију буржоаског живота. (Из книге: Б.В.Сенников. Тамбовское восстание 1918-1921 гг. и раскрестьянивание России 1929-1933 гг. – М.: "Посев", 2004)

ДЕКРЕТ САРАТОВСКОГ ГУБЕРНАТОРСКОГ СОВЈЕТА НАРОДНИХ КОМЕСАРА
О УКИДАЊУ ПРИВАТНОГ ВЛАСНИШТВА НАД ЖЕНАМА

Законити брак, који постоји до нашег времена, несумњиво  је производ оне социјалне неправде која треба са кореном да се ишчупа у Совјетској Републици. До данас су законити бракови служили као озбиљно оружије у рукама буржоазије у борби са пролетаријатом и захваљујући само томе, сви најбољи примерци лепшег пола били су власништво буржуја, империјалиста и таквом својином, морао је бити нарушен правилан продужетак људског рода.

Због тога Саратовски губернијски совјет народних комесара, уз одобрење извршног комитета Губернијског совјета радничких, војничких и сеоских представника, установљује:

1. Од 1. јануара 1918. укида се право постојаног власништва над женама, које су достигле 17 до 32 године.

Примедба: узраст жене се одређује метричким записима, лично картом. У случају одсуства тих докумената, кварталним комитетима или од стране старијих, по спољном изгледу и сведочанствима.

2. Дејство овог декрета не важи за удате жене које су родиле петоро или више деце.

3. Бивши власник (муж) задржава право на коришћење своје жене преко реда.

Примеба: У случају противљења бившег мужа против провођења овог декрета у живот, он се лишава права које му омогућава овај члан.

4. Све жене које потпадају под овај декрет изузимају се из приватне својине и постају својина целе радничке класе.

5. Расподелом и управљањем  отуђених жена управљаће Совјет радничких, војничких и сеоских делегата, обласним и сеоским, по принадлежности...

6. Грађани мушкарци имају право да користе жене не чешће од четири пута недељно у току не више од три часа, при поштовању услова указаних ниже.

7. Сцаки члан радничког колектива је обавезан да одвоји 2% своје зараде у фонд народног образовања.

8. Сваки мушкарац који жели да користи неки примерак народне својине, мора да достави сведочанство о својој припадности радничкој класи, од радничко-фабричког комитета или професионалног савеза.

9. Мушкарци који не припадају радничкој класи добијају право да користе отуђене жене при услову да уплате месечно у фонд из тачке 7 – 1.000 рубљи.

10. Све жене, које су овим декретом постале народна својина, добијају из фонда народног поколења помоћ од 280 рубаља месечно.

11. Трудне жене се ослобађају од својих обавеза приватних и државних у трајању од 4 месеца (3 месеца пре и 1 месец после порођаја).

12. Рођени младенци се по истеку месеца дају у дом „Народне јасле“, где се васпитавају и добијају образовање до 17-то годишњег узраста.

13. Ако добије близанце, родиља добија награду од 200 рубљи.

14. Кривци за распростирање венеричних болести ће сносити законску одговорност по суду револуционарног времена.

Совјету се даје да уноси побољшања и спроводи усавршавање везано за овај декрет.

Иницијаторке ових декрета су биле чланице Совнаркома и ЦК РКП(б) А.М. Колонтај и фиктивна жена Лењина, Н.К. Крупска. Обе ове партијске бабе су сматрале да је породица зачетак буржоаског друштва и да само васпитање деце у стаду може дати ново поколење револуционара – идејних бораца за дело „светске револуције“.

klaracetkin i rozaluksemburg

Клара Цеткин и Роза Луксембург, борци за права свих жена да буду проститутке.

 

Б.В.Сеников

Извор: http://www.rusidea.org/?a=25030802 

Превод: Православна породица, фебруар 2017.