Прилог настави веронауке: ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

ЛИДИЈА ПОПОВИЋ

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! - ПЕСМЕ И ЂАЧКО ПОЗОРИШТЕ НА ВАСКРС  

Поштовани читаоци, као мали поклон за Васкрс, доносимо песме и ђачко позориште наше сараднице Лидије Поповић, за сваку препоруку родитељима и вероучитељима! ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

 

 

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! - акростих

Христос воскресе,

Радости моја!

Истина то је

Сунчевог поја.

Туцамо јаја,

Осмех осваја...

Смрт сваку руши

Васкрс у души.

Ал звона брује!

Служба се чује.

Красота храма

Радост  је сама.

Срећом све блиста -

Ево нам Христа! 

 

БЛАГОДАТНИ ОГАЊ

Ноћ пред Васкрс, у суботу,

на Христовом гробу славном,

Сам Бог пали свежањ свећа

патријарху православном,

То је огањ благодатни,

што се спушта с неба сам,

па милује лице, косу,

а не пече његов плам.

''Христос васкрс' !'' се пролама.

Бог је светлост! Бог је с нама!

Запљускује талас среће

људе који пале свеће.

Ноћ пред Васкрс огањ стиже

по староме календару;

Хвала, Боже, на том чуду,

на великом Твоме дару!

Хвала Боже на поруци,

која плач у радост мења:

Све гробове обасјаће

светлост Твога васкрсења!

 

Ако већ нисте, обавезно погледајте чудесан филм о благодатном огњу!

 

ПОБЕДА РАДОСТИ

Падне ли на Васкрс киша,

нек се и тад лице смеје.

Нек Христово васкрсење

буде сунце што те греје.

Деси  л'  се на Васкрс штета -

нека срећи то не смета!

Ако ти је душа цела -

радост није мање бела.

Нешто те на Васкрс боли?

И тада те Христос воли!

Тај бол душу која спава

кроз голготу васкрсава.  

Снађе л' те на Васкрс беда,

нек срце у Христа гледа,

који чак и зло највеће

до небеске води среће.

И све друге твоје муке

у Христове предај руке,

јер он уским путем води

ка светлости и слободи.

 

Ђачко позориште

ВАСКРШЊЕ ЈАЈЕ И ПЕЧУРКА

Црвено је јаје једно

весело на Васкрс било:

Из корпе је искочило -

у шуми се  изгубило!

Нашарано јаје мало

по лишћу се котрљало

и ту чудну лепотицу -

печурку је упознало!

ПЕЧУРКА: Ко је то!? Шта је?

ЈАЈЕ: Црвено јаје! Васкршње – лично!

ПЕЧУРКА: Мени си слично!

ЈАЈЕ: Сличног смо стаса...

ПЕЧУРКА: Црвене боје...

ЈАЈЕ: За дружбу да ли довољно то је?

ПЕЧУРКА: Ја имам тачке ко буба мара...

ЈАЈЕ: На мени има прелепих шара...

ПЕЧУРКА: Да л ћеш са мном да се дружиш?

ЈАЈЕ: Кажи прво зашта служиш?

ПЕЧУРКА: Па за украс – то се види!

Печурка се сваком свиди!

Мене воле уметници

да ставе на шумској слици!

ЈАЈЕ: Ма не мислим на  лепоту...

Шта ти мислиш о животу?

ПЕЧУРКА(за себе): Е, баш си дао, јајаста главо,

печурци отровној питање право... (околиша)

Живот је нешто велико, важно

и ја на њега делујем снажно...

ЈАЈЕ: Како, да чујем?

ПЕЧУРКА: Ја живот трујем!  

ЈАЈЕ: Па то је грешно!

ПЕЧУРКА: Што? Баш си смешно!

ЈАЈЕ: Кршиш шесту заповест! О, каква грозота!

ПЕЧУРКА: Па зар нису важне само мода и лепота?

Учила ме тако баба, учила и мама -

да је важно само бити

заводљива дама!

ЈАЈЕ:(као за себе, а публици)

 Ех, колико само људи

живот душе руши,

јер пријатност оку тражи,

а не корист души!

(печурци)

Десет Божјих заповести

да си  научила,

не би само лепа била,

већ и Богу мила!

ПЕЧУРКА: Мени прија што сам моћна, јака...

ЈАЈЕ: Ти си, значи, дете зла и мрака?

ПЕЧУРКА: Е, па јесам! Добричино – плачи!

ЈАЈЕ: Од смрти је сваке Христос јачи!

ПЕЧУРКА: За то нећу ни да чујем,

јер ја живот побеђујем!

ЈАЈЕ: Победа је смрти кратка,

над њом сија васкрсење,

смрт је мека ко печурка -

живот јак ко вечно стење!

(печурци)

Сад ме гледаш са висине,

а где бићеш догодине?

ПРИПОВЕДАЧ:

Вратило се јаје кући

да радосно Васкрс слави

и још стоји у витрини

вест о Христу да објави.

Кроз шуму смо затим прошли

и питали лишће труло.

Оно рече: ''За печурку

такву никад нисам чуло.''

А на грани птичица

своју песму вије:

Лепота је пролазна,

а доброта није!    

Аутор: Лидија Поповић, Православна породица 2016.