Изјава Светог синода Руске Православне Цркве поводом насртаја Цариградске патријаршије на канонску територију Руске ЦрквеСвети синод Руске Православне Цркве је с највећим болом примио саопштење Цариградске патријаршије о одлукама које је Свети синод ове патријаршије донео 11. октобра 2018. године: о потврђивању намера за „давање аутокефалности Украјинској Цркви“; о отварању „ставропигије“ Цариградске патријаршије у Кијеву; о „враћању у архијерејски или јерејски чин“ вођа украјинског раскола и њихових следбеника и „враћању њихових верника у црквено општење“, о „укидању важења“ саборне повеље Цариградске патријаршије из 1686. године која се односи на предају Кијевске митрополије у састав Московске патријаршије.
ЗАШТО МОНГОЛИ НИСУ МОГЛИ ДА ЗАРОБЕ РУСКЕ КНЕГИЊЕ?Једину идеју која је водила напред дивље монголске хорде изнео је сам Џингис Кан, који је сматрао да је највеће задовољство за сваког мушкарца могућност да пљачка, чује крике умирућих непријатеља, и да силује њихове жене и кћерке. И заиста, сладострасни канови захтевали су од покорених народа не само злато и поклоне, већ и њихове кћерке и жене, и сви су им се без поговора потчињавали. О томе у свом раду "Заробљеништво и ропство у периоду монголског освајања" пише историчар Александар Генадјевич Бахтин, који описује како је сва Средња Азија и Кавказ редовно обезбеђивала кановима жене за разоноду...
ГОВОР ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ВАРНАВЕ НАД ОДРОМ ЊЕГОВОГ БЛАЖЕНСТВА МИТРОПОЛИТА АНТОНИЈА У БЕОГРАДСКОЈ САБОРНОЈ ЦРКВИ 31. АВГУСТА/13. СЕПТЕМБРА 1936. ГОДИНЕПред нама су земни остаци великог светитеља Руске Цркве и руске земље, који је до јучерашњег дана са нама беседио, исказивао дубоке мисли својих богословских знања и указивао на путеве спасења према речима Господа Исуса Христа. Пред нама су земни остаци тог великог човека који је целог свог живота радио на њиви Христовој и неуморно је обрађивао. Име митрополита Антонија повезано је са гигантским периодом развоја велике духовне моћи Руске Цркве и Руског народа, развоја руске богословске мисли и руске црквене књижевности. Већ сам имао прилику да говорим и поново понављам да би митрополит Антоније требало да се стави у исти ред са великим јерарсима првих векова хришћанства...

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски