molitvoslovm

Мирослав Маравић: Дневник физикалца, Летњи стослов 2019. (1-18) (4)

Објављено 02 октобар 2019

miroslav maravicМирослав Маравић

Дневник физикалца у Кругу двојке, ЛЕТЊи стослов 2019.(1-18(4)

...У свету у коме је екран постао извор „стварности“, живот је постао маргина, нешто досадно и нежељено. Ми више не живимо, ми се крећемо кроз овај свет са екраном у руци, наша свест је прикључена на екран, ми мислимо и дишемо екраном, ми смо изгубили слободу, заправо, ми смо умрли. Упознајемо се, дописујемо преко преко лице-књиге, маштамо о свету око себе, а кад се коначно једном не-екрански сретнемо – мада су ти сусрети све ређи – онда кажемо: „не, то није оно што сам ја замишљао“ и ту долази до прекида комуникације, до шумова који, на крају крајева, могу бити фатални. „Љубав“ на струју, екранска „љубав“ је посебан вид маште чије неостваривање итекако може да се заврши стварним, ванекранским самоубиством....

 

Летњи стослов

1

Свети мученици и бесребреници Козмо и Дамјане, молите Бога за нас!

(1/14. јул, недеља, Крунска 13.)

Бесмртне поуке Старца Јефрема Катунакијског(Поуке Светих #22). – „Послушник је краљ, њиме не можеш владати. (195) Знате ли ко сам био тада кад сам био послушник? Био сам орао. (...) Послушник се не боји Бога, не зато што је без страха Божијег, не. „Савршена љубав изгони страх напоље“ (1Јов.4,18). (...) Онај који чини послушање, он бива награђен, он прима надокнаду, он се овенчава. И први (који даје налоге), наравно, али још више послушник. Зато што је послушник сам Христос и следбеник Христов. (196) Шта си ти? Ништа, ниси ни један црв. Ништа. Дошла је благодат, подигла те, постао си анђео. Отишла је благодат, у исто си се вратио. (197) Ако у себи трепериш од среће, нека се не види. Ако тонеш од туге, немој да покажеш. То је калуђер. (201) Оправдавање није записано у Светом Писму. Светитељи, не само да се не оправдавају, већ свесно страдају за друге. (...) Човек, колико год да је мудар, нека се саветује. Нисмо ми Богом научени. Може ли Бог сам да ти каже? Нисмо у том стању. Е, да упитамо и неког другог, да се посаветујемо. Зар немаш ниједног човека бољег од себе? (202) Демонско, изазива неку хладноћу, неко устезање, недоумицу, не испуњава те. Ниси сигуран шта треба да урадиш. Имаш неко устезање, неку недоумицу у себи, дакле то је демонско (233)“ (Старац Јефрем Катунакијски).

2

Пресвета Богородице, пресветом ризом твојом

заштити и исцели нас! Амин!

(2/15. јул, понедељак, Призренска 1.)

Пешачка жртва за Цара Небеског (Поуке Светих #23). – „Иако је као епископ могао лако да добије возило и возача, користио је јавни превоз. У возу којим је редовно путовао на релацији Призрен-Београд, често је седео у вагонима без прозора, у којима је зими на седишта падао снег. Пешице је често ишао по епархији... (...) Како аутомобила није имао, путовао је без пратње аутобусом и возом, носио у коферу своју литургијску одежду, чак и ноћу, да би у некој цркви или манастиру служио, поготово тамо где није било свештеника. (Патријарх је служио у тим парохијама као обичан свештеник, без свечаности која уобичајно прати архијерејске литургије. На сам Васкрс било му је драже да служи у тим далеким селима у којима није било свештеника, него да служи у својој главној цркви.) Често се дешавало да и пешке иде до неке цркве, манастира или епископије, и по десетину километара... Дешавало се владици Павлу и то, кад се заврши у некој цркви или манастиру свечаност и богослужњење, да при повратку за Призрен дође до неког места где има аутобус, рецимо у Ораховац. Кад види како се пред аутобусом гурају Шиптари, у гужви, он се помакне мало даље док не прође тај кркљанац и гурање, па ако има места или ако га, као што се дешавало, позове возач, он уђе у аутобус. А ако нема места, он пође пешке 20-30 километара до Призерена.“ (Жан Клод Ларше, Патријарх српски Павле: Светитељ наших дана, (Jean-ClaudeLarchet, LePatriarchePauldeSerbie, UnSaintdeNotreTemps) Београд-Ниш, ЈП Службени гласник-Центар за црквене студије 2016, стр. 52-53.)

3

Свети мучениче Јакинте; Преподобни Анатолије,

молите Бога за нас!

(3/16. јул, уторак, Војводе Бојовића 1.)

Кристално јасно (Самопосматрање #24). – Ако издаш Бога и вољену отаџбину, све ће ти бити лако у животу, али у душу твоју уселиће се демонски пакао. Ако очуваш веру и поштење, намучићеш се у животу, страдаћеш, али у души твојој владаће небески мир. Реци ми, дакле, шта ћеш изабрати?

4

Свети Андреје Критски;

Свети царски мученици Романови;

Свети мучениче Саво горњокарловачки,

молите Бога за нас!

(4/17. јул, среда,Призренска 2.)

Неостварени царски пут између две јеретичке крајности у Хрватској између два рата (Православље #30). – Између две крајности, прве, клерикалне, која је хтела и касније спровела уништење непријатеља у име папе и друге, масонске идеје верске толеранције – на крају, како сам сазнао, и Виктор Новак је био масон! – то јест тежње ка стапању свих вера у једну, постојао је само један истински, царски пут: повратак Православљу. Једино повратак вери Светих отаца могао би истински да савлада тај антагонизам. Чувала би се права вера али не би се тежило уништавању иноверних и уме те вере. Социјална толеранција треба да постоји – али не и догматска. Без Православља – све је узалудно. Иако се некаква борба добра и зла води и без познања праве вере, ипак, без истинског Критеријума не може бити ни праве Победе. Тек са Православљем све добија Смисао.

5

Преподобни Атанасије Атонски;

Свети Сергије Радоњешки, молите Бога за нас!

(5/18. јул, четвртак, Личка 1.)

Информација за сиромашне из Круга двојке и за још понеког (Србија#8). – Знајући да међу вернима има браће и сестара који су веома сиромашни, решио сам да ову информацију поделим са њима – а наравно, и са свима осталима. Пре неки дан опет сам, после дужег времена, свратио у месару „Златни бик“, сетивши се да сам ту пре ко зна колико времена јео српску кобасицу, чини ми се, нешто најјефтиније што сам икада купио те врсте, што притом, уопште није рђавог укуса. Дакле, једна српска кобасица – и то са разноврсним прилозима, у сомуну – кошта, зависно од тежине, између 55 и 70 динара! Јести топлу храну, малтене у самом центру Круга двојке – Булевар Краља Александра 43 – било када између 7:00 и 22:00 увече, нешто је толико ретко да заиста изгледа – за неког! – веома драгоцено. Занимљиво је да у тој месари чак има и где да се седне, као у ресторану! Уза све, верујем да је та храна – иако је сигурно далеко од неког правог квалитета – ипак мање нездрава од разних прерађевина које се на деликатесу могу купити у нашим мегамаркетима. Ето, дакле, могуће је чак и ово у Србији данас, што, верујем, не би на памет пало ни неком писцу научне-фантастике!

6

Преподобни Сисоје Велики, моли Бога за нас!

(6/19. јул, петак, Немањина 3.)

Да ли рад понижава човека (Поуке Светих #24)? – „У седишту... епархије“ (Патријарха Павла) „није било телефонске линије, а из Светог синода су са њим комуницирали само телеграмом. Није имао чак ни секретара. На писаћој машини је сам куцао извештаје, званичне акте и писма. Посвећивао је много времена томе да детаљно одговори на сва питања која му постављају верници, од најједноставнијих до најпрактичнијих. Пошто, за разлику од већине епископа, није имао послугу, припремао је сам себи храну у једној старој чађавој шерпи пуној мрља, коју је тек његова рођака, након много година инсистирања, успела да замени, наводећи као разлог то што троши више дрва него нова шерпа. Хранио се једноставно; јео је кромпир, пасуљ, купус, спанаћ с пиринчем, али најчешће коприву, све то без уља, изузев за дане празника. Себи је давао мало сна, а по својој вољи је спавао на једном неудобном кревету... (55) У Призрен је 1968. дошао један млади православни Француз (B. LeCaro), који је желео да га упозна зато што су му причали о њему као о свецу. Када је стигао скоро до епископске резиденције, угледао је неког монаха како чисти. Његов пратилац му прошапута: „То је епископ!“ (57) (...) Многима је било тешко да схвате да један епископ, уз то времешан, може да ради све те послове. Једнога дана, рече он јеромонаху Атанасију Ракити: „Неки кажу да владика не треба да поправља цреп на кући, да не треба да ради... Као да рад понижава! Не понижава човека рад, него његов рђав живот, грех. Уосталом, ако је Спаситељ могао да ради својим рукама, да буде дрводеља, зашто не бих могао и ја? Ако Њега није понижавао рад, неће онда ни мене.“ (57-58) (Жан Клод Ларше, Патријарх српски Павле: Светитељ наших дана, стр. 55, 57-58.)

7

Преподобни Томо Малеине;

Света великомученице Недеља, молите Бога за нас!

(7/20. јул, субота,Цара Душана 2.)

Молитва за Цигу (Последња времена #9). – На градилишту се заиста могу срести веома необични људи, а међу њима и сасвим ретки примерци чија појава ме је неретко доводила до запрепашћења. Један од њих је извесни Цига кога сам недавно упознао на једном објекту. Не сећам се заправо ни како смо ступили у контакт, тек, чим је схватио да сам верник, кренуо је да ме обасипа најразличитијим цитатима из Откривења, „оригиналним“ размишљањима и, наравно, неизоставном критиком „Цркве као институције“, омиљеног објекта за негирање од стране велике већине наше савремене младе генерације. Када сам чуо да Цига за „Царство Небеско“ користи термин „Краљевство“, помислио сам да је у некој секти, али касније се испоставило да је слободан стрелац који је, међутим, без икакве сумње, задојен искључиво западњачком литературом. Ипак, да је у њему било нешто врло нечисто, схватио сам када је почео да ми објашњава како је једном приликом неког (православног?) свештеника „аргументима“ натерао да скине мантију?! Претпоставио сам да је у питању измишљотина, али ни другу могућност из разних разлога ипак нисам могао олако да одбацим. Заиста ме је забринула ова појава. Како је овакво „расуђивање“ могуће међу нама данас? Мора да смо баш много забраздили ако ово хвата корена у нашој неуредној духовној башти... Штавише, овај човек је из минута у минут, како сам га слушао, рушио све моје племените илузије о мноштву неостварених боготражитеља у овом свету. У једном тренутку, након „дубокоумног“ тумачења неког места из Откривења, из ко зна које седме умишљености – практично не саслушавши ниједну једину моју реч – Цига је испалио следећи метак: „Питај ме слободно ако ти нешто није јасно, све ћу ти објаснити!“ Тај позив само ме је утврдио у спонтаном континуираном ћутању и посматрању ове небивале појаве, ове гомиле прелесних – али интелигентних! – небулоза. Једино што ми је пало на памет су речи Светог Писма: ...Јер су многи лажни пророци изишли у свет (Матеј 24, 11). Притом, још се нисам сусрео са овако невероватним примерком кога је без посредништва секте сам ђаво лично завео да служи вољу његову. На крају, прекинувши ћутање, решио сам да ударим у његову „оданост Светом Писму“ и питао га да ли се причешћује. Када је одговорио одречно, питао сам га шта ћемо онда са Христовим речима „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тела Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи (Јн. 6, 53)? Тада је почео да замуцкује, да објашњава како је ту посреди – класика! – „духовно, а не буквално тумачење Светог Писма“ итд. Касније, када сам питао остале мајсторе да ли је он у некој секти и када су почели да га завитлавају због тога, пришао ми је збуњен, извињавајући се – тада ми га је било жао, схватио сам да упркос свему он ипак није имао лоше намере и да ми није желео никакво зло. Након свега описаног деловао ми је потпуно збуњено, чак уплашено. Размишљам, свакако и јесте немогуће да ђаво неког човека зароби таквим пакленим помислима а да он страшно не пати. Ђаво га је ослепео јересима, држи у ропству у његовој невидљивој тамници и не да му да изађе на светлост дана, да спозна лепоту Христове Истине. Господе, молитвама преподобног Томе Малеина, приведи нашег Цигу познању Истине Твоје. Амин!

8

Свети великомучениче Прокопије;

Пресвета Богородице (Казанска),

молите Бога за нас!

(8/21. јул, недеља, Архиепископа Данила 4.)

Подсетник за свештенике (Православље #31). – У време када сам се обратио у веру, пре осамнаест година, сећам се предивних молитава које је, како сам касније сазнао, написао патријарх Павле. Међутим, како се патријарх преселио у вечност, тако је ова молитва подмукло-тихо нестала из наших храмова – у последње две-три године чуо сам је само код једног свештеника. Наводим зато овде део те молитве, да би се сачувала од заборава – а можда и да подсети понеког свештеника и умилостиви га да је врати у службу, поготово данас, када су нам њене речи насушно потребне: „За православни грешни страдални род наш, за паћенике и злостављане: људе, жене и децу; за заштиту православних храмова и манастира, породица и домова на Косову и Метохији, да им Господ Бог наш ниспошље милост своју и заштиту, Господу се помолимо. (...) Још се молимо Господу Богу нашем да услиши вапаје и молбе страдајућег народа свога на Косову и Метохији, и за све који правде ради страдају и трпе прогоне и злостављања, и да брзо пошаље благодат своју и силу своју и заштити невино прогањане, рецимо сви усрдно: Господи помилуј!“ (Патријарх Павле цитиран према: Жан Клод Ларше, Патријарх српски Павле: Светитељ наших дана, стр. 109-110.)

9

Свети свештеномучениче Панкратије; Свети Теодоре;

Свети мученици Гламочки и Куленвакуфски,

молите Бога за нас!

(9/22. јул, понедељак, Трг Теразије 5.)

Табле(те) за смирење (Рад #13). – Док се неко кљука таблетама за смирење, падајући у амбис хипнотизоване безвољности, притом тихо убијајући себе, ми физикалци цепамо (гипсарске) табле за смирење, уз Божју помоћ носећи их у вис и притом – оживљујући себе!

10

Светих четрдесет пет мученика из Никопоља;

Преподобни Антоније Кијево Печерски,

молите Бога за нас!

(10/23. јул, уторак,Лазаревићева 2.)

Осавремењени, обрнути, поправљени Доситеј (Друштво #14). – Књиге браћо, свете папирнате књиге и примарна духовна литература, а не погибељно скрин-тач сурфовање, надобудно твитер-мудровање и бесмислени фејсбук-анархични прапорци и бесконачна телефонска звоњава...

11

Света великомученице Ефимија;

Блажена Олга, молите Бога за нас!

(11/24. јул, среда, Зелени Венац 3.)

Кратка порука за физикалофобичне (Рад #14)? – Ми физикалци – и понеки мајстор! – градимо телесне станове за троме богаташе, док они плаћају наше духовно подвизавање уз помоћ физичког рада. Када мало размислите, реците – онако искрено – ко је ту, заправо, на добитку? То непокретно друштванце које има луксузне али веома привремене некретнине, или физикалци који теже за кућама нерукотвореним, вечним на небесима (Уп. 2Кор, 5, 1.)?

12

Свети мученици Прокло и Иларије;

Пресвета Богородице (Тројеручице),

молите Бога за нас!

(12/25. јул, четвртак, Студентски парк 1.)

Паклене дубине виртуелних светова (Самопосматрање #25).У свету у коме је екран постао извор „стварности“, живот је постао маргина, нешто досадно и нежељено. Ми више не живимо, ми се крећемо кроз овај свет са екраном у руци, наша свест је прикључена на екран, ми мислимо и дишемо екраном, ми смо изгубили слободу, заправо, ми смо умрли. Упознајемо се, дописујемо преко преко лице-књиге2, маштамо о свету око себе, а кад се коначно једном не-екрански сретнемо – мада су ти сусрети све ређи – онда кажемо: „не, то није оно што сам ја замишљао“ и ту долази до прекида комуникације, до шумова који, на крају крајева, могу бити фатални. „Љубав“ на струју, екранска „љубав“ је посебан вид маште чије неостваривање итекако може да се заврши стварним, ванекранским самоубиством. Очекивати од екрана, од паукове мреже, љубав која ће трајати читавог живота исто је што и јеванђелско зидање куће на песку (уп. Мт. 7, 26). Наиме, та виртуелна кућа на песку је супер, кул, све је ту, као у машти, али „дођоше воде, и дунуше ветрови и ударише на кућу ону, и паде, а пад њезин бијаше страшан“ (Мт. 7, 27). Господе, молитвама Пресвете Богородице Тројеручице, избави нас од паклених мрежно-екранских маштарија и уведи нас у стварност Твога Небеског Царства! Амин! (Подвлачење ПП)

13

Свети архангеле Гаврило;

Преподобни Стефане Саваите, молите Бога за нас!

(13/26. јул, петак, Хиландарска 10.)

Похвала тишини (Самопосматрање #26). – Тишина у граду је попут неког малог али изузетно моћног чуда. Као добро скривени дар Божји. И док је град убица тишине и убица човека, човек се баш зато рађа тек у тишини. Машинска бука чини нас светлосним годинама удаљеним од себе самих. Како је необично, у центру Круга двојке, у сред дана, на градилишту, одједном зачути тишину! Ничим изазване, одједном су стале машине, угасила се музика, утихнули вика и дрека и изронила је она – света тишина, без које бисмо скапали од духовне глади у овој лудници без Циља и Смисла. Вара се свако ко мисли да је у том трену нестало струје (и то се дешава, али у том случају креће дрека: „Ко је искључио кабал?!“ итд). Не, порекло ове тишине има неки виши смисао. Онај који је ту тишину приметио стога благодари Спаситељу што га је макар на трен подсетио да је још увек жив... Знам, добро знам, да оног трена када ничим изазван, било какву музику овога света претпоставим тишини, да ће то бити почетак мог пада... Господе, молитвама Светог архангела Гаврила, одмори нас Светом Тишином Твојом и уведи у мирно Пристаниште Твога Небеског Царства! Амин!

14

Свети апостоле Акила;

Преподобни Никодиме Светогорче,

молите Бога за нас!

(14/27. јул, субота, Мале степенице 4.)

Ко је богат (Афоризам #13)? – Богатији је онај човек који нема ништа и не треба му ништа, од оног који има скоро све али му је и даље потребно више и још више...

 

15

Молитвама Светих мученика Кирика и Јулите,

Светог равноапостолног Владимира Руског,

Господе помилуј нас!

(15/28. јул, недеља, Рузвелтова 3.)

Занимљив корен Новог Вавилона (Политика #10). – „Посебна је и прича како је државно царско злато доспело у Америку (48,6 тона, које је било основа формирања америчких федералних резерви), односно како је током Револуције Русија опљачкана од Запада“ (Зоран Милошевић, „Треба ли славити Црвени октобар: Узроци и последице Бољшевичке револуције, Печат бр.495/2017, стр.32).

16

Свети свештеномучениче Атиногене и други с њим; Света мученице Јулија,молите Бога за нас!

(16/29. јул, понедељак, Змаја од Ноћаја 1.)

Извештај из пакла(Последња времена #10). – Техно-музика као машинско сведочанство о одумирању човека. Такт распадања. Бесконачно понављање музике најављује бесконачну паклену отуђеност. Техно-музика као доказ да не само постоји онострани пакао већ да исти дејствује и у овом свету. Преживети десет сати прогресивно-псећег пакла и остати нормалан – то јесте подвиг. Каква физикалија – то је песма наспрам овога! Бесконачно понављање пакленог техно-ритма сведочи да човек има потребу за бесконачношћу, али услед потпуне одвојености од Бога долази до бесконачног распадања. Техно представља бесконачно и узалудно трошење Богом даног бића, бесконачно уживање у прихваћеној илузији да је пакао једина извесност. Слушати техно-музику значи овде и сада бити у паклу. Упадљиво је да у техно-музици нема човека, нема гласа, нема стихова, нема осећања, постоје само бледи трагови људскости који сведоче – да, ту је некада постојао човек. Живео је а ево сада – умире. Бесконачно умире и никако да се у потпуности распадне. Техно-музика је опис духовног распадања човека; али техно никада неће умрети јер је пакао – бесконачан. Потребно је да човеково биће буде распаднуто дрогом и/или псеудоенергетским пићима да би могло да ужива у овој бесконачној бетон-музици. Није ни чудо што се у народу каже наркоманска музика. Овако нешто сигурно није створио човек који пије лимунаду. Господе, спаси нас! (Подвлачење ПП)

17

Света великомучениче Марина,моли Бога за нас!

(17/30. јул, уторак,Пристаниште.)

Осамнаеста идеологија (Православље #32).Десет Божјих заповести, ка осмици као Вечном Дану. Осамнаестица, као сабирно кретање од етике ка вечности! Слава Теби Господе у векове векова!

18

Свети мучениче Емилијане; Свети мучениче Јакинте;

Преподобни Памво; Преподобни Јоване,

молите Бога за нас!

(18/31. јул, среда,Каменичка 5.)

Православни hommage „Смртоносној борби“: сусрет са стиховима из звучника мајстора Марка Виденова (Рад #15).Питате ме зашто постах физикалац/ баш зато што сам Србин православац./ Не марим што примам минималац, поносан сам радник физикалац./ Можда изледам као газдин талац/ слободан сам као птица – физикалац! Кажу: изгледа к`о неандерталац/ а`л не знате лепоту – бити физикалац! Док ме ноге носе, бићу физикалац/ баш зато што сам Србин православац!

---

(Мирослав Маравић је аутор романа Тајна убиства у кругу двојке: Унутрашњи детективски роман о Небеској и земаљској Србији. Роман се може поручити на телефон: 065 20-83-658.)


{\
displaystyle \infty }

 

НАПОМЕНЕ:


1. Не могу да се сетим назива књиге (читао сам је пре петнаестак година, а недавно сам пронашао две странице белешки), делимично доступно на: https://svetosavlje.org/starac-jefrem-katunakijski/43/.)

2. Енг. Facebook.