molitvoslovm

Мирослав Маравић: Дневник физикалца, Летњи стослов 2019. (69-74) (2)

Објављено 01 август 2019

miroslav maravicМИРОСЛАВ МАРАВИЋ

ДНЕВНИК ФИЗИКАЛЦА

Мирослав Маравић: Дневник физикалца у Кругу двојке, Пролећни стослов 2019. (75-84)

Један неочекивани бисер у мору ничега (Боготражитељи #1). – Један колега је од јутрос баш опасно форсирао Бају Малог Книнџу и, шта рећи, било је ту свега и свачега... Међутим, у једном трену са одушевљењем сам уочио следеће стихове: Џаба злато и дукати,/ плачу некад и богати;/ дијаманти, лептир-машне,/ кад су душе сиромашне. И поред свега, и упркос свему – песник је Србин Православац!

 

 

 

75

Свети свештеномучениче Тимотеје епископе Бруски, моли Бога за нас!

(10./23. јун, недеља, Фрушкогорска.)

Пут до манастира(Православље #2). – Има нечег посебног у пешачењу на путу до манастира. На путу до Острога, Црне Реке, Тројеручице на Авали, или данас, за мене, на путу до манастира Свете Петке у Фенеку. Када, на пример, у Раковици, изађете из аутобуса и након десетак корака директно из градске вреве одједном уђете у велику Светињу (у којој почива и свети патријарх Павле) то је доста чудно – осећате се некако неприпремљено. У дужем пешачењу до манастира као да загушљиви град некако изветрава из главе и кроз додир природе човек се неприметно враћа себи, преипитује се, размишља, додирује тишину – тек тада се рађа права молитва. Најнепријатније што може да се деси у том трену је да неки верници – наравно, испуњени истинском љубављу – зауставе аутомобил да вас повезу. Разуме се, било би исувише гордо одбити их, „подвиг“ пешачења у том случају више не би имао смисла, јер самоћа вреди само на путу ка манастиру, на путу ка Богу; иначе, пут у солипсизам и греховну упорност и самовољује прелесни пут у вечну пропаст...

76

(10./23. јун, недеља, Коче Поповића.)

Страдање Милоша Ковића(Либерализам #2). –Несретни Никола Самарџић са екипом другосрбијанаца наставља хајку против родољубивог Милоша Ковића. Чујем да га је ових дана чак избацио из кабинета да би се сам уселио у њега!Дакле, није му доста што је покушао да понизи љутог противника неоснованом тужбом коју је поднео против њега, већ је имао потребу чак и да заседне на трон неупоредиво интелигентнијег и бескрајно поштенијег колеге! Да ли је могуће превидети да у таквом понашању има нечега застрашујуће осионог и гордог – што несумњиво потиче из комплекса ниже вредности – и како да се човек, притом, не запита: људи, докле више, има ли краја вашој дрскости?! При том, Самарџић и Дубравка Стојановић су такви аутошовинисти радикалног типа да такве ликове ни сам Достојевски, чини се, када би којим случајем данас васкрсао, не би умео да измисли и опише у неким новим Злим дусима. То су људи који исконски мрзе свој народ, своје порекло, своју историју, они се гаде своје националне историје и, пре свега, Косовског завета. Зато им и смета Милош Ковић, један од данашњихнајозбиљнијих исповедника поменутогЗавета. Тек када би стварна Србија неким случајем умрла а на њеном месту се родила некаква нова, „либерална“ творевина, лишена своје православне суштине и српског имена, тек тада би они били задовољни, па макар се та држава звала „држава икс“...

77

Свети апостоли Вартоломеје и Варнава, молите Бога за нас!

(11./24. јун, понедељак, Палилулска пијаца.)

Градилиште као најисплативија спортска арена за рекреативне раднике(Рад #3). – Прочитао сам занимљив текст Андреја Ткачова о спорту у коме он каже да је у градским условима спорт пожељан, да има своју позитивну функцију, да замењује неке старе занате, да децу може да склони са улице и тако даље. На све то бих – поготово с обзиром на ситуацију у данашњој Србији – додао још једну ситницу. Наиме, незапослени људи уопште не би морали рекреативно да се баве спортом – под претпоставком да би уопште то финансијски могли да поднесу – већ би могли да се запосле као грађевински радници! Јер иако је скоро све у држави увенуло, градилишта напросто цветају... Нећемо се сада обазирати на намештене или непостојеће тендере или рецимо на чињеницу да се новац у неограниченим количинама извлачи из буџета. Не, то за нашу данашњу тему уопште није битно. Напросто, запослите се на градилишту као физикалац и можете десет сати дневно – и више ако треба! – уместо у теретани, да дижете терет до миле воље и не само што ту рекреацију нећете плаћати већ ћете још ви бити плаћени и то боље него професори у средњој школи!Спорт? Можда у Русији, али у Србији 2019. то је напросто превазиђена ствар! Једино што не можеш баш да бираш да дижеш тегове или да трчиш на траци, али тек ту нема проблема пошто добро знамо да самовоља уопште није у духу Православља... Ту су пуне канте, пењање уз степенице, ходање по скели, дизање терета канапом и многе друге занимљиве вештине...

78

Преподобни Онуфрије Велики; Преподобни Петре Атонски, молите Бога за нас!

(12./25. јун, уторак, Каменичка)

Машинско бесконачно штанцовање хедонизма(Либерализам #3). – Као што рекох, пре или касније, човек се у потпуности навикне на физички рад. Онај ко то није у стању брзо напушта градилиште (што је частан излаз), а онај ко нема намеру да напушта посао тежи ка томе да постане мајстор или бригадир не би ли на тај начин барем унеколико побегао од физичког напора. Међутим, навикавање на физикалију представља тек врх леденог брега. Ту су многа друга искушења, а овом приликом дотакао бих само проблем музике. Мајстори, наиме, у тежњи да побегну од свагда наметљивог осећаја досаде, прибегавају наизглед најлакшем решењу: скринтач-блутут-звучник и десетосатна галиматијас-журка може да почне. Тешкоће физичког рада су потпуно ништавне у односу на ово духовно искушење са којим је заиста тешко ухватити се у коштац. Да не причамо о избору музике, која у деведесет девет посто случајева пропагира хедонистичке вредности (можда једини изузетак у том мору духовне изгубљености и бесмисла представља музика Београдског синдиката). Десетосатна изложеност комерцијалној музици производи трајне последице којих нисмо у потпуности свесни. Музичке информавције се урезују дубоко у свест и практично су неизбрисиве до краја живота. Од те страшне пошасти покушавам да се одбраним на разне начине, али готово је немогуће игнорисати машину која злокобно штанцује хедонизам, нема ту ни говора о психолошкој борби (то је као играње шаха против компјутера), преостаје само бескрајно вежбање у трпљењу и покушај да се некако у том свукупном блату пронађе макар зрнце злата...

79

Света мученице Акилина; Свети Трифилије Левкусијски, молите Бога за нас. Амин!

(13./26. јун, среда, Пајсијева)

Трпеза манастира Фенек и трагање за истинском слободом(Православље #3). – Света Литургија је централни догађај у Православној Цркви, а Свето Причешће и припрема за њега круна хришћанског живота на земљи. Но, у манастиру Фенек је посебна и трпеза након Свете Литургије. Деца рецитују песмице сваке недеље, не само на Божић и Светог Саву. И не само мала деца, већ и одрасла, па чак и понека старија особа. Заправо, наступа свако ко има неког духовно-уметничког дара и ко је спреман да те дарове подели са ближњима на духовну корист свих. Ипак, када се запева о Косову и Метохији, то су посебни тренуци, сви певају као један, једним срцем и једном душом. У тим тренуцима истинског заједничарења са Богом и ближњима, у моментима највеће духовне радости и тек рођеног осећања слободе, помаља се зачуђујућа свест до које мере смо ми, заправо, окупирани. Спознаја да се и сада, као и пре пет стотина година, окупљамо око Цркве, у овом новом, унутрашњем духовном егзодусу... Без Цркве Христове, без делатне вере и трагања за живим Богом, у српском народу се полако и сигурно гаси чак и свест о потреби за истинском слободом а та унутрашња окупација може нас потпуно уништити. Зато су песме о Косову и Метохији, поготово данас, толико важне за буђење народа и очување нашег идентитета. Боже, спаси нас!

80

Свети пророче Јелисеје; Свети Методије Цариградски, молите Бога за нас!

(14./27. јун, четвртак, Мале степенице)

Један неочекивани бисер у мору ничега(Боготражитељи #1). – Један колега је од јутрос баш опасно форсирао Бају Малог Книнџу и, шта рећи, било је ту свега и свачега... Међутим, у једном трену са одушевљењем сам уочио следеће стихове: Џаба злато и дукати,/ плачу некад и богати;/ дијаманти, лептир-машне,/ кад су душе сиромашне. И поред свега, и упркос свему – песник је Србин Православац!

81 

Свети Амосе;

Свети мучениче Царе Лазаре и Свети србски мученици,

молите Бога за нас!

(15./28. јун, петак, Цара Лазара 8)

Дубоки Видовдански видици Драгана Марјановића(Уметност #2). – У Вазнесењском храму данас је одигран позоришни комад Видовдански видици , сценаристе и режисера Драгана Марјановића из села Сланци. Била је то, заправо, нека врста генералне пробе пред праву недељну премијеру у манастиру светог првомученика Стефана у поменутом селу. Упркос извесним мање значајним грешкама углавном због неуиграности, ова представа је више него успела. Поред других, не мање значајних ликова, најупечатљивији је лик Цара Лазара, његово обраћање данашњем човеку, заправо, нама у публици, који смо препуни сумњи, слабости, маловерја, привезани за пролазне, лажне, земаљске вредности. Лик Цара Лазара је толико верно пренет да гледалац има осећај као да му се заиста лично обраћа Светитељ. Аутору представе је пошло за руком да молитвено проникне – колико је то могуће смртном човеку – у суштину Лазареве светости, у суштину Лазаревог небеског опредељења и посебно, успео је да нужне мањкавости нашег историјског знања преокрене у мистички добитак за сваког верника и боготражитеља (то и јесте један од главних задатака православне уметности: пробудити у човеку жеђ за Богом, Смислом, Добротом и Лепотом). Наиме, то што не знамо поузадно исход битке – како показује Марјановић – не само што не треба да нас уведе у бескрајна спорења шта се тачно догодило (то ионако никада нећемо поуздано сазнати), већ то значи да се битка наставља, да духовна борба и дан данас траје у свакоме од нас. Свети Лазар је у тој битки победио самим тим што се определио за Царство Небеско и позива нас да га у тој судбоносној одлуци следимо и данас када су небеске вредности у Србији вишеструко угрожене. Глумац који је тумачио Лазарев лик је то учинио на импресиван начин, сијао је смислом и достојанственошћу, духовношћу и чистотом и лепотом. Можда би неко могао рећи: ех, какву би представу режисер направио да је на располагању имао професионалне глумце?! Међутим, са тим се никако не бих сложио. Браћа и сестре који су се волонтерски одазвали да служе Христу кроз ову представу, носе у себи оно што већина световних глумаца никада неће задобити: чистоту срца, богоугодни живот, молитвеност, искреност, непосредност, незлобивост, непорочност. Неки професионални глумац, ма колико генијалан био, ако живи порочним животом, никада не би могао заиста да дочара Лазареву светост – јер светост је једино својство које се не може одглумити вештином – као што је то, чини се, са лакоћом и ненаметљивошћу, успело овом младом глумцу кога је режисер зналачки одабрао. Иако као не баш претерани љубитељ позоришта нисам компетентан да оцењујем квалитет, радосно признајем да је ово убедљиво најбоља представа коју сам у животу гледао! На многаја љета, браћо и сестре Сланчани!  

82

(15./28. јун, петак, Гарашанинова)

Два супротна али дубински слична приступа југословенској идеји(Политика #2). – Читајући Magnum Crimen, изузетно значајну књигуВиктора Новака, увиђам један мотив који се као црвена нит провлачи кроз читаво дело. Док је, наиме, за најпроницљивије Србе – попут Дучића и Црњанског – Југославија, као масонски пројекат, представљала промашај, па и издају Србије, дотле је, напротив, из сасвим друге перспективе, за часне антијезуитски настројене Хрвате, Југославија, сасвим несвесно, представљала неостварену могућност повратка српству од кога их је Ватикан, некада давно, насилно одвојио.

83

(15./28. јун, петак, Скадарска)

Доживљај сопствене ништавности(Рад #4). – Када људи чују да се неко бави физичким радом, а тај неко има више образовање, углавном почињу да га сажаљевају, вероватно зато што несвесно замишљају себе на тој позицији, а заправо, не само што се не треба стидети физичког рада већ, напротив, човек може имати вишестуку корист од поменуте делатности. На пример, једно од најефикаснијих средстава у борби против егоцентризма, против прелесног и веома погубног осећаја да се „свет врти око мене“ јесте управо физички рад – наравно, уз редовну молитву и пост. Физички рад смањује нервозу, напетост, притисак; физички рад релаксира човека, чини га лаганим а истовремено снажи вољу. Кроз рад човек осваја смирење – или се макар приближава том осећању – задобија осећај сопствене ништавности. Ако свакодневно ходам кроз градилиште са две тешке канте, ма колико иначе високо мишљење имао о себи, у дубинама бића, ипак, у једном тренутку ће истина о сопственој ништавности изненада испливати у савршеној прозирности у мом уму. Болно, али изузетно драгоцено и спасоносно искуство...

84

Свети Тихоне Аматунски Чудотворче, моли Бога за нас!

(16./29. јун, субота, Краљице Наталије)

Дечије Православље за одрасле(Породица #1). – Ових дана, поводом догађаја који ћу описати, сетио сам се како је Кафка, још као дечак, када је некој просјакињи желео да поклони већу суму новца, стидећи се да то учини одједном, трчао неколико кругова око зграде, да би своју милостињу приложио, такорећи, на рате. Пре неколико дана један пријатељ ми је испричао како је са породицом ишао негде а старија ћерка – која има, чини ми се, око десет година – замолила га је да прођу поред храма Светог Марка јер се ту „прилаже новац за сиромашне са Косова и Метохије“, како му је објаснила, јер је то видела јуче када је са мајком била у храму. Кад су стигли, инсистирала је да сама уђе унутра. Како је имала своју уштеђевину од хиљаду триста динара – од веома скромног џепарца је већ дуже времена штедела за неку мало скупљу лутку – у последњем тренутку је ипак одлучила да сав новац приложи за сиромашне! Ту, дакле, није било оног кафкијанског стида – можда и зато што су њени родитељи не само одобравали такво понашање већ – поготово тада – били потпуно одушевљени њеним поступком, иако за њихов више него скромни буџет то није била занемарљива сума. Имати тако чисто срце као дете, не калкулисати, у трену жртвовати све, о колико смо се удаљили од такве невиности!

(Мирослав Маравић је аутор романа "Тајна убиства у кругу двојке: Унутрашњи детективски роман о Небеској и земаљској Србији". Роман се може поручити на телефон: 065 20-83-658.)

reklama knjiga