Одељак Христiанское чтенiе свој назив дугује знаменитим свескама која је издавала Оптина пустиња под руководством светих Оптинских стараца, крајем 19. и почетком 20. века, где су објављивана дела Светих Отаца и друго душекорисно штиво.
Христијанскоје чтеније или Хришћанско штиво је одељак где ћемо се трудити да благочестивом читаоцу понудимо текстове везане за све оно што је свакој хришћанској души неопходно за духовну борбу и напредак, мимо текстова о браку и породици.
СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
Пишете, да би могли живети, Ви и Ваше три ћерке, са скромном пензијом, коју примате као удовица вишег официра. Али „мода однесе све“. Ћерке се отеле испод Ваше благе власти и стале под сурову власт моде. Узалуд Ви саветујете, објашњавате, молите – оне договарају једно те једно: ти то, мама, не знаш; то је култура, просвећеност, укус. Зар да ми будемо изузетак међу девојкама?
СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ
Диван је пост, као што је дивно и читање Светог Писма; али дивно је само онда, када је праћено делом, пошто ако читаш а не делаш, читање ти бива на осуду, оно тада бива повод за казну.
Најлепши украс једне жене јесте стидљивост, као што је бестидство жене најнеприроднији и најодвратнији призор у свету. Диван пример женске стидљивости показала је у свом животу св. Макрина.
Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.
Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...
Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.
Митрополит Филарет Вознесенски