molitvoslovm

Христiанское чтенiе

optinskistarciОдељак Христiанское чтенiе свој назив дугује знаменитим свескама која је издавала Оптина пустиња под руководством светих Оптинских стараца, крајем 19. и почетком 20. века, где су објављивана дела Светих Отаца и друго душекорисно штиво.

Христијанскоје чтеније или Хришћанско штиво је одељак где ћемо се трудити да благочестивом читаоцу понудимо текстове везане за све оно што је свакој хришћанској души неопходно за духовну борбу и напредак, мимо текстова о браку и породици.

Житије Св. Апостола Петра и Павла

Објављено 12 јул 2018

petaripavleАРХИМАНДРИТ ЈУСТИН ПОПОВИЋ

ЖИТИЈА СВЕТИХ ЗА 29. ЈУНИ, СПОМЕН СВЕТИХ ПРВОВРХОВНИХ АПОСТОЛА ПЕТРА и ПАВЛА

Свети апостол Петар, који се пре апостолства звао Симон, бејаше родом Јеврејин, син Јонин, из племена Симеонова, брат светог апостола Андреје Првозваног, из малог и незнатног галилејског градића Витсаиде у Палестини. Ожењен ћерком Аристовула, брата светог апостола Варнаве, он са њом имађаше једног сина и једну кћер.

Опширније...
 

Старац Сампсон Сиверс (Видео)

Објављено 10 јул 2018

sampson

СТАРАЦ ЈЕРОСХИМОНАХ САМПСОН

Старац јеросхимонах Сампсон (1898-1979), кога се данас сећамо, на дан св. Сампсона Странопримца, представља једну од најсјајнијих звезда на духовном небеском своду друге половине ХХ-ог века, и исповедника новог времена. Он је био непоколебиви стуб исповедања вере Христове и велики учитељ духовног делања у мраку совјетског безбожја, кога нису могли да поколебају стрељање, дугогодишње заточеништво у логору, прогони у Цркви и друга велика страдања. Свети старче Сампсоне, моли Бога о нас!

Опширније...
 

Св. Владика Николај: Јеванђеље о Јовану Претечи

Објављено 07 јул 2018
jovan.krstitelj.krit.16vek

СВ. ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЈОВАНУ ПРЕТЕЧИ

Нема праве мудрости без љубави, нити праве љубави без мудрости. Мудрост без љубави је мудрост змијска, себична и отровна; љубав без мудрости провала облака онда када засушена земља очекује благу кишу.

Опширније...
 

Шта је кабала? – Јеромонах Јов Гумеров

Објављено 27 јун 2018

jov gumerov1ЈЕРОМОНАХ ЈОВ ГУМЕРОВ

ШТА ЈЕ КАБАЛА?

Добар дан! Ако будете могли, молим Вас напишите нешто о кабали. Желео бих да чујем Ваше мишљење о овом учењу. Чини ми се да би човек био писмен православни хришћанин, треба да зна много тога, између осталог, да има представе о различитим учењима, чак и јеретичким. Већ исувише често се чује реч ‘кабала’. Нека Вас спаси Господ.

Опширније...
 

Житије св. цара Константина и царице Јелене

Објављено 03 јун 2018
konstantinЖИТИЈЕ СВЕТОГ РАВНОАПОСТОЛНОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ И СВЕТЕ ХРИСТОЉУБИВЕ МАЈКЕ ЊЕГОВЕ ЈЕЛЕНЕ (21.МАЈ)

Крајем трећег и почетком четвртог века, када се незнабожачки свет одлучно спремао да огњем и мачем збрише са земље хришћанство,[1] Промисао Божји припремао је међу самим царевима - гонитељима хришћанства покровитеља Цркве Христове у лицу цара Константина Великог, који још за живота доби назив: Равноапостолни.

Опширније...
 

Зашто се уноси трава и плету венчићи у храмовима на Тројицу?

Објављено 29 мај 2018
vencic sv trojicaЗАШТО СЕ ПЛЕТУ ВЕНЧИЋИ ОД ТРАВЕ НА СВ. ТРОЈИЦУ?

На празник Силаска Светог Духа на апостоле (који је у народу познат и као Духови, односно Света Тројица) под у храмовима покрива се травом, поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвећем. Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га, пак, преузели од Јевреја, који су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће. То их је подсећало на време када су преко Мојсеја добили десет Божјих заповести, као и на време лутања по пустињи, после бекства из Мисира, јер су у пустињи живели у колибама од грања и лишћа. На Духове у храму народ плете венчиће од траве које после носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе венчиће у торбама и ташнама.

Опширније...
 

Блажени Филарет Исповедник: Тројица - рођење Цркве Христове

Објављено 29 мај 2018
troica rublev

БЛАЖЕНИ ФИЛАРЕТ ИСПОВЕДНИК

ТРОЈИЦА – РОЂЕЊЕ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ

Убрзо након Вазнесења Господњег и дана сошествија (силаска) Светог Духа на апостоле, почела је своје постојање црква првих хришћана. Из црквене историје и књиге Дела апостолских, ми знамо да је Црква, која се налази усред света, о којем апостол говори да „у злу лежи“, била одвојена од њега и није се сједињавала с њим. У књизи Дела апостолских, на пример, речено је, када је поменуто како се рађала Црква, да нико од оних са стране тј. од нехришћана, није смео да им се придружи, већ само они који су, благосиљајући у њима Бога, видели хришћански живот, видели како живи и слави Бога та прва црква. И наравно, хришћани су се разликовали од света, који их је окруживао, тиме што су они непосредно доживљавали и испуњавали све свете Христове заповести, црквене законе и установљена црквена правила; испуњавали су их усрдно и строго, тачно и радосно...

Опширније...
 

Блажени Филарет Исповедник: Тројица

Објављено 27 мај 2018
trojicaБЛАЖЕНИ ФИЛАРЕТ ИСПОВЕДНИК
TРОЈИЦА

Некада је велики светитељ и учитељ Цркве, Свети Григорије Богослов, изговарајући своју надахнуту беседу на празник Свете Тројице, започео речима: „Пятидесятницу празднуем, и Духа пришествие, и предложение обещания, и надежды исполнение“ (Педесетницу празнујемо и Духа долазак, и објаву обећања и наде испуњење.). И даље, у тој надахнутој беседи, он говори: „Дух Святый бе присно, есть и будет, не бе начинаяй, не бе престаяй, Самоблагий, Источник благостыни, Свет и Света податель“ (Дух Свети Је увек био, јесте и биће, без почетка, без краја, Неизрециво милостиви , Источник добара, Светлост и Давалац Светлости). Те његове прекрасне, дубоке и поетски лепе речи, света Црква узела је за садржај светлих, радосних, празничних стихира, које смо јуче овде слушали на свеноћном бдењу. Те свештене речи припадају Светом Григорију Богослову...

Опширније...
 

Житије св. Кирила и Методија

Објављено 24 мај 2018
kiril metodiiЖИТИЈЕ И ТРУДОВИ ПРЕПОДОБНИХ ОТАЦА НАШИХ МЕТОДИЈА И КОНСТАНТИНА, У МОНАШТВУ КИРИЛА, УЧИТЕЉА И ПРОСВЕТИТЕЉА СЛОВЕНСКИХ
Опширније...
 

Олимпијске игре: спортско такмичење или окултни ритуал?

Објављено 10 мај 2018
olimpijske igreОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ: СПРТСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЛИ ОКУЛТНИ РИТУАЛ?

"Неки су, напустивши нас, отрчали да гледају коњске трке и пали су у такво беснило да је цео град испуњавала непристојна бука и вика, узнемирујући смех или боље рећи - плач." Св. Јован Златоусти

Поштовани читаоци, преносимо текст који баца занимљиву светлост на позадину Олимпијских игара и масовну опчињеност њоме и уопште спортом у савременом свету... 25. новембра 1892. године, извесни Пјер де Кубертен, током свог наступа у свечаној сали Сорбоне на свечаној састанку, усклађеном са петогодишњицом Савеза француских атлетских друштава, сасвим неочекивано за све изјавио је: "Морамо оживети Олимпијске игре!" Де Кубертен, тек што се вратио из Олимпије, одмах је заразио својом идејом не само све присутне на састанку, већ ју је прихватио практично цео свет, који је подржао тај позив и почео да се интензивно припрема за те "Олимпијске игре". И, ето, 1896. године, после само четири године, почеле су Олимпијске игре, које је римски император Теодосије I забранио 394. године као расадник паганизма!

Опширније...
 

Пасхални канон св. Јована Дамаскина

Објављено 10 април 2018
vaskrsrublevmПАСХАЛНИ КАНОН

Поштовани читаоци, поздрављамо вас радосним васкршњим поздравом: Христос воскресе! Као мали допринос васкршњој радости која ће нас, несумњиво, обасјавати у наредним недељама, доносимо текст Пасхалног канона из Васкршњег јутрења, који је написао св. Јован Дамаскин, на црквенословенском језику, као и изванредно извођење овог канона по византијском (светогорском) напеву и чувеном древно-руском Знаменом напеву братије Валаамског манастира, на црквенословенском и грчком језику. Уживајте!

Опширније...
 

Митр. Филарет Вознесенски: Велики петак

Објављено 05 април 2018

filaretikon3МИТР. ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ

ВЕЛИКИ ПЕТАК

Управо смо чули повест о страдањима нашег Спаситеља, како о томе приповеда св. апостол и јеванђелист Матеј. Подвиг Христов, Његова предкрсна и крсна страдања на Голготи су велика тајна. Никада човек не може, не само да обухвати, већ ни да достигне, да проникне у дубину те Тајне. Јер када је Господ савршавао Свој подвиг, Он је претрпео нешто што обичан човек уопште не би могао да издржи. Колико је мучно било то што је Он преживљавао, што је Он претрпео, видимо из тога што је у Гетсиманском врту, када су се приближила Његова страдања, Он, Који је дошао на земљу ради тога да спаси људе, као у ужасу одступао од тог подвига и молио се Оцу небеском, ако је могуће "да минует Его Чаша сия'' (Да га мимоиђе ова чаша). Тако је ужасна она била!

Опширније...
 

О блудним гресима

Објављено 04 април 2018

bludnicamiromАРХИМАНДРИТ ЛАЗАР АБАШИДЗЕ

БЛУДНИ ГРЕХ

На Велику среду читамо о покајању жене блуднице, ево шта Свети Оци кажу о овој страсти...

Читајући повест о митарствима обратимо пажњу на оно што су свети анђели открили о блудном греху – да највише душа бива задржано и мучено на овом митарству и најчешће одавде гурнуто у пакао, јер је читав род људски крајње блудан и сладострасан, неуздржан и развратан и тако да се ретко може пронаћи иједан човек који нема везе с овим смрадним грехом...

Опширније...
 

Архимандрит Јустин Поповић: Житије св. Јована Лествичника

Објављено 16 март 2018

lestvichnikЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ЈОВАНА ЛЕСТВИЧНИКА[1]

ГДЕ се овај храбри подвижник, преподобни Јован, родио и васпитао до својих подвига, то не могу тачно да кажем, вели његов животописац, монах Данил. А у каквом се сада месту налази овај божанствени и чудесни муж, и каквим се све бесмртним сладостима храни, ни то не знам да кажем. Али нема сумње да се он сада налази у оном свету, о коме слаткопојни славуј свети Павле благовести: Наше живљење је на небесима (Флб. 3, 20); и тамо се невештаственим чувством ненасито и сверадосно наслађује неисцрпним насладама, које је знојем својим заслужио, наследивши Царство небеско са онима чије су ноге ходиле путем правим. А како се он у вештаственом телу трудио за то невештаствено блаженство, испричаћемо сада...

Опширније...
 

Св. Игњатије Брјанчанинов: О страстима и врлинама које им стоје насупрот

Објављено 15 март 2018

ignatiibrjancaninovmmСВ. ИГЊАТИЈЕ БРАЈАНЧАНИНОВ

ОСАМ ГЛАВНИХ СТРАСТИ И ВРЛИНЕ КОЈЕ ИМ СТОЈЕ НАСУПРОТ

...Ја сам ово написао у кратком тренутку умиљења, у ком се отварају очи ума ради самопознања, које тако ретко наилази, ради изобличавања себе, саветовања, опомене, поуке. А ти, који са вером и љубављу у Христу, прочиташ ове редове, и можда нађеш у њима нешто корисно за себе, принеси срдачни уздах срца и молитву за душу, која је много пострадала од греховних таласа, гледајући често пред собом потоп и погибију, налазећи предах у једином пристаништу: у исповедању својих грехопада...

Опширније...
 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски