molitvoslovm

Христiанское чтенiе

optinskistarciОдељак Христiанское чтенiе свој назив дугује знаменитим свескама која је издавала Оптина пустиња под руководством светих Оптинских стараца, крајем 19. и почетком 20. века, где су објављивана дела Светих Отаца и друго душекорисно штиво.

Христијанскоје чтеније или Хришћанско штиво је одељак где ћемо се трудити да благочестивом читаоцу понудимо текстове везане за све оно што је свакој хришћанској души неопходно за духовну борбу и напредак, мимо текстова о браку и породици.

Недеља Антипасхе - Томина недеља

Објављено 26 април 2020

tomina nedelja - sinajmАРХИЕП. АВЕРКИЈЕ ЏИРДАНВИЛСКИ

НЕДЕЉА АНТИПАСХЕ - ТОМИНА НЕДЕЉА

Господ мој и Бог мој!, узвикнуо је свети апостол Тома. Осећате ли са каквом се снагом он ухватио за Господа и како га снажно држи? Ни дављеник се не држи чвршће за даску која му даје неку наду на спасење од дављења. Можемо рећи да још не верује онако како би требало онај ко се не односи тако према Господу. Ми говоримо: "Господ Спаситељ", мислећи при том да је Он Спаситељ свих, а апостол говори: "Мој Господ Спаситељ". Онај ко говори: "Мој Спаситељ", oceћaсвоје спасење, које истиче из Њега. Осећање спасења је сразмерно и осећању пропасти из које је Спаситељ извукао спасенога.

Опширније...
 

Блаж. Филарет Исповедник: Шта је Пасхални канон?

Објављено 21 април 2020

vaskrsrublevmБЛАЖЕНИ ФИЛАРЕТ ИСПОВЕДНИК

ШТА ЈЕ ТО ПАСХАЛНИ КАНОН?

Међу службама које се редовно врше, постоји свакодневна служба која се зове „јутрења“. У тој јутарњој служби, један од главних делова је „канон“. У том канону први део нас увек подсећа на чудесни излазак Јевреја из Египта, када су по сувом прешли Црвено море, руковођени великим пророком, боговидцем, својим вождом - Мојсијем. Они су ишли из те поробљене земље, из Египта, у Земљу обећану. То се помиње на свакој јутрењи, али вероватно се највеличанственије тога сећамо на јутрењи Светле Пасхалне ноћи, Светлог Христовог Васкрсења, када појемо торжествено и радосно: „От смерти бо к жизни и от земли к небеси Христос Бог нас приведе“. Подобно томе како је Мојсије извео свој народ из земље робовања у драгоцену Обећану земљу, тако ће и Христос Спаситељ спасти Свој изабрани народ, повешће у своје време, свет у вечно Царство „от смерти к жизни и от земли к небеси“.

Опширније...
 

Св. Григорије Палама: Беседа на јутарња васкрсна Јеванђеља

Објављено 20 април 2020

vaskrsrublevmСВ. ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА

БЕСЕДА НА ДЕСЕТО ЈУТАРЊЕ ЈЕВАНЂЕЉЕ

Иако такозвана "јутарња васкрсна Еванђеља" - тј. одломци из Еванђеља који говоре о догађајима везаним за Васкрсење Христово и који се читају на јутрењима у васкршње дане - носе назив "јутарња" по зори, тј. по јутарњим сатима дана, то ипак не значи да говоре о догађајима који су се одиграли у јутарње сате, али се и поред тога називају "јутарњим". Тако се и јављања Господа Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа свештеним апостолима након Васкрсења, ради потврђивања овог догађаја, називају "јутарњим", иако је до њих долазило не само у јутарње сате, него и у подне, и пред вече, па чак и ноћу...

Опширније...
 

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

Објављено 19 април 2020
vaskrsm
СИНАКСАР НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ НЕДЕЉУ ПАСХЕ

Стихови: Христос сам сиђе да се бори с адом, и изиђе с обилним пленом победе.

На свету и велику недељу Пасхе празнујемо најживоносније васкрсење Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Опширније...
 

Пасхални канон св. Јована Дамаскина

Објављено 18 април 2020
vaskrsrublevmПАСХАЛНИ КАНОН

Поштовани читаоци, поздрављамо вас радосним васкршњим поздравом: Христос воскресе! Као мали допринос васкршњој радости која ће нас, несумњиво, обасјавати у наредним недељама, доносимо текст Пасхалног канона из Васкршњег јутрења, који је написао св. Јован Дамаскин, на црквенословенском језику, као и изванредно извођење овог канона по византијском (светогорском) напеву и чувеном древно-руском Знаменом напеву братије Валаамског манастира, на црквенословенском и грчком језику. Уживајте!

Опширније...
 

О мукама Христовим - Шта је Христос претрпео на Велики Петак

Објављено 18 април 2020

skidanje s krsta6

О МУКАМА ХРИСТОВИМ

Чланак говори о томе шта је све Исус доживео од Великог Четвртка увече па до погреба. Текст преписан из старе руске књиге "Великое Зерцало"... Неки свети старац стално је размишљао о страдањима Христовим и при томе је горко плакао. Једном јавио му се сам Христос и подробно му исприча шта је све претрпео и колико је крви пролио за спасење човечанства....

Опширније...
 

Пјеснопенија Велике Суботе: Да молчит всякая плоть...

Објављено 18 април 2020

skidanje s krsta1Пјеснопенија Велике Суботе

Да молчит всякая плоть...

„Да молчит всякая плоть человеча, и да стоит со страхом и трепетом, и ничтоже земное в себе да помышляет: Царь бо царствующих, и Господь господствующих, приходит заклатися и датися в снедь верным. Предходят же Сему лицы Ангельстии со всяким Началом и Властию, многоочитии Херувими, и шестокрилатии Серафими, лица закрывающе, и вопиюще песнь: аллилуиа, аллилуиа, аллилуиа.“

Опширније...
 

Читања Страсне седмице - Велика субота

Објављено 18 април 2020
raspecem
СИНАКСАР НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ СУБОТУ

Стихови:

Узалуд гроб чуваш, стражо:гробница неће задржати Живот Самобитни.

На свету и велику суботу празнујемо боготелесно погребење Господа нашег Исуса Христа и Његов силазак у ад, којим је људски род, избављен од погибељи, прешао у вечни живот.

Опширније...
 

Силазак Благодатног огња на Велику суботу

Објављено 18 април 2020
blagogonmСИЛАЗАК БЛАГОДАТНОГ ОГЊА У ЈЕРУСАЛИМУ НА ВЕЛИКУ СУБОТУ

Хришћанско чудо Благодатног огња у православним црквама је познато као највеће од свих хришћанских чуда. Оно се догађа сваке године, у исто време, на исти начин, на истом месту. Није познато да се ма које друго чудо појављује тако редовно и током тако дугог временског периода; о њему можете читати још у изворима који потичу из 8. века.

Опширније...
 

Читања Страсне седмице - Велики петак

Објављено 17 април 2020
raspecem
ЦРКВЕНО-ПОУЧНА ЧИТАЊА У СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК
СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ БЕСЕДА 85. НА ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МАТЕЈУ

Тада му попљуваше лице и удараху Га;а други га бијаху по образима, говорећи:Прореци нам, Христе, ко те удари?... (Мт. 26,67 и 68)

Опширније...
 

Блажени Филарет Њујоршки Исповедник: Беседа на Пасији

Објављено 16 април 2020

krst6МИТР. ФИЛАРЕТ ЊУЈОРШКИ (ВОЗНЕСЕНСКИ)

ВЕЛИКОПОСНА БЕСЕДА НА ПАСИЈИ

...Али ево, завршава се Крсно страдање, да би се испунило пророчанство. Господ виче: "Жажду!" (Жедан сам!) Јер је Њега, као и сваког распетог, мучила неиздржива телесна жеђ. Али, како је говорио један проповедник, тај узвик је још означавао – ево шта: ''Жедан сам твога спасења, грешниче! Да се оно већ једном изврши!'' Он полаже подвиг за грешнике, и Спаситељ света, Који је искусио последњу горчину, окусивши оцат помешан са жучи, на крају је узвикнуо: "Совершилось!" (Сврши се!) Шта се свршило? Свршило се оно о чему се говорило још у рају, о чему су предсказивали пророци, шта су праобразовали многобројни старозаветни догађаји, а нарочито сва жртвоприношења Старог Завета. Колико је јагањаца као праобраза, било заклано у историји јеврејског народа док, напокон, није био заклан Агнец Божији, Који узима грехе целог света. Свршило се оно што је чекао цео свет, што је чекао не само јеврејски народ већ је, и незнајући, чекао и цео људски род. На крају, свршило се оно због чега је дошао Син Божији на земљу, свршило се спасење рода људског...

Опширније...
 

Читања Страсне седмице - четвртак

Објављено 16 април 2020
pricesceapostolamСИНАКСАР НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК

Стихови на свето прање ногу ученицима:

На вечери пере ноге ученицима Бог, чија је нога некада навече Едемом ходила.

Стихови на Тајну вечеру: Двојака вечера се поставља: Пасха законита, и Пасха нова - крв и тело Господње.

Стихови на чудесну молитву: Молиш се Христе, и на лицу страхота: зној као капље крви, молитвом хваташ непријатеља да смрт заиста уништиш.

Стихови на издајство: Зашто вам требаху ножеви, зашто коље, варалице народа, против Онога који је хтео да умре ради спасења света?

Опширније...
 

Читања Страсне седмице - среда

Објављено 15 април 2020
raspecemСИНАКСАР НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ СРЕДУ

Стихови: Жена помаза Христово тело миром, и тако претече Никодимову смирну и алоју.

На свету и велику среду свети оци су заповедиди да чинимо спомен на жену блудницу, која је помазала Господа миром, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања.

Опширније...
 

Читања Страсне седмице - уторак

Објављено 14 април 2020
raspecemСИНАКСАР НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ УТОРАК

Стихови:

Велики уторак опомиње на десет девојака које сведоче о победи (суду) непоткупљивог Господа. На свети и велики уторак чинимо спомен на (јеванђелску) причу о десет девојака.

Опширније...
 

О. Серафим Роуз о јеврејском питању – Протоколи Сионских мудраца

Објављено 13 април 2020

seraphim9БЛАЖЕНИ СЕРАФИМ РОУЗ

ПРОТОКОЛИ СИОНСКИХ МУДРАЦА

„Признавање нашег владара може наступити и пре уништења уставног поретка; тренутак за ово признање ће доћи када људи, крајње изморени грешкама и неспособношћу њихових владара (ствар коју ћемо ми средити), повикати: „Одлазите са њима и дајте нам једног цара за целу земљу, који ће нас ујединити и уништити узроке раздора - границе, националности, религије, државне дугове - који ће нам пружити мир и тишину, које не можемо пронаћи под властитим владарима и представницима.“... „Када цар Израела постави на своју свету главу круну, коју му је понудила Европа, он ће постати патријарх света. Незамењиве жртве, које је понудио као последицу њихове подобности, никада неће достићи број жртава током векова маније величине, у којој су се такмичиле гојске власти.“...

Опширније...
 

Страна 1 од 17

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски