molitvoslovm

Вера светих

SvetiRevniteljiPravoslavljam

Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице у побожности, у црквама ће се појавити јереси и расколи и, као што су предсказивали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и обмануће многе. Непријатељ рода људскога дејствоваће лукаво да би, ако је могуће, на јерес навео и изабране. Он неће почети да грубо одбацује догмате о Светој Тројици, о божанствености Исуса Христа, о Богородици, него ће неприметно почети да мења Предање Светих Отаца од Духа Светога, учење саме Цркве. Довијања непријатеља и његове ''типике'' приметиће веома мали број њих, оних који су најискуснији у духовном животу... Читај даље

 

 

Св. Теофан Полтавски: Кратка канонска расуђивања о календару

Објављено 10 јануар 2019

Teofan Bistrov Poltavski2СВЕТИТЕЉ ТЕОФАН ПОЛТАВСКИ – НОВИ ЗАТВОРНИК

КРАТКА КАНОНСКА РАСУЂИВАЊА О КАЛЕНДАРУ

Питање: Шта су то стари и нови календар?

Одговор: Стари календар је исконски, првобитни и старо-хришћански. Он је наслеђен из апостолског доба према свештеном предању најстарије Цркве и од стране Првог Васељенског сабора (325. године) положен је у темељ како Хришћанског календара тако и одредбе о празновању Свете Пасхе са свим празницима и постовима који од ње зависе. Покушај Римо-католичке цркве у 16-ом веку, у време папе Григорије, да уведе нови, “научни” календар довео је до стварања само псевдонаучног и противканонског календара. Јер питање календара је научно нерешиво. Дакле, стари календар је символ јединства хришћана у читавом свету, а нови календар је символ бунта, револуције и разједињености хришћана.

Опширније...
 

Јеромонах Серафим Роуз: Питање православног календара

Објављено 09 јануар 2019

serafimrouz

ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ

ПИТАЊЕ ПРАВОСЛАВНОГ КАЛЕНДАРА

Међу оним узроцима који су започели жалосне поделе унутар Православне Цркве у овом веку, један од најозбиљнијих је било неканонско усвајање грегоријанског календара од стране Константинопољске цркве и још неколико других цркава. До данашњег дана су словенске цркве одбијале да следе овај пример а протестни глас унутар грчке цркве је био толико јак да је црква новог календара била присиљена да преузме улогу прогонитеља великог броја свештеника и верних који су остали одани православној традицији.

Опширније...
 

Зашто Божић не може да се слави по новом календару?

Објављено 06 јануар 2019

averkijemАРХИЕПИСКОП АВЕРКИЈЕ ТАУШЕВ

ЗАШТО БОЖИЋ НЕ МОЖЕ ДА СЕ СЛАВИ ПО НОВОМ КАЛЕНДАРУ?

...У туђини и у неповољним условима ми треба да будемо исповедници своје вере и више него што је то био случај у Русији, уместо да се прилагођавамо средини која нас окружује, што је сасвим недостојно звања истинског хришћанина. Иначе, штаће бити са нама, ако нам свима наметну нову, заједничку веру за све, коју сада тако интензивно пропагирају? Прихватање једне новотарије, неизбежно за собом повлачи прихватање и других новотарија, па тако постепено сви ослонци вере слабе. То и јесте пут одступништва, који увек почиње тобоже од "малог" и наизглед безначајног, а затим постепено напредује, прелази у све веће и веће, да би се на крају изгубила и сама суштина вере: њен дух се развејава и "со - по речима Спаситељевим - обљутави"...

Опширније...
 

Архим. Рафаил Карелин: Демонизам греха и тајна вечних мука (Видео)

Објављено 11 децембар 2018

rafail karelinАРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН

ДЕМОНИЗАМ ГРЕХА И ТАЈНА ВЕЧНИХ МУКА

Шта је то грех? То је тајанствена реалија нашег живота, невидљива радијација, која га прониче у потпуности; то је несхватљива сила, која приморава нашу земљу више од седам хиљада година да рањава нашу земљу (духовно срце космоса) у болним грчевима. Историја људског рода у многоме подсећа на историју хроничне болести. Наши савременици, попут древних хуманиста, покушавали су да упросте тај проблем, да објасне грех моралним несавршенством, човека, уклањањем од неког моралног стандарда, несклада између ума и осећања, пројављивањем егоизма у друштвеном животу, а понекад случајношћу и грешком - неправилно изабраним решењем.

Опширније...
 

др Зоран Чворовић: Москва, Фанар и трагедија у Украјини

Објављено 10 децембар 2018

kiril vartolomejДР ЗОРАН ЧВОРОВИЋ

МОСКВА, ФАНАР И ТРАГЕДИЈА У УКРАЈИНИ

...Пажња и трепет са којом православни Срби прате и преживљавају данашњу малоруску трагедију последица су, не само бола архетипске дубине због рана далеког сродника у Славјаносербији, већ су изнад свега последица мистично-сотериолошког ишчекивања да ће Русија остварити свој историософски призив. Патос „источног надања” код православних Срба може да се објасни само заветним смислом руске историје, јер смисао обнове снаге руске државе није у господарењу светом, већ у спасењу човечанства. Историјска улога Трећег Рима оправдава се и исцрпљује „у задржавању зла”, како би се „свету дала могућност последњег избора између добра и зла пре њихове коначне поделе”. Зато што од Русије очекује спасење, а не господарење, српским православним погледом на малоруску кризу доминира мистика, а не реалполитика...

Опширније...
 

Блажени Серафим Роуз: Богослужбени типик

Објављено 28 новембар 2018

seraphim11БЛАЖЕНИ СЕРАФИМ РОУЗ

БОГОСЛУЖБЕНИ ТИПИК

Кад долазимо у наше свете православне храмове и славимо Бога онако како нас је Он Сам научио да га славимо, кажите ми, чему треба највише да се дивимо? Да ли неупоредивој лепоти и узвишености Божанске службе која је пре хиљаду година толико задивила изасланике Светог Великог Кнеза Владимира, да нису могли да разликују земљу од неба? Или неописивом богатству и разноликости богослужења које може да се упореди једино са бесконачном дарежљивошћу и неисцрпношћу саме природе, у чему се дословно одражава дарежљивост Небеског Творца? Или пак задивљујућем поретку који неизмењиво пребива у центру ове разноликости, благодарећи коме православна служба добија хармоничну целовитост и узноси нас у једнодушно поклоњење Богу?

Опширније...
 

Прота Матеја матејић: Постили или не постити?

Објављено 27 новембар 2018

mateja matejicПРОТОЈЕРЕЈ СТАВРОФОР МАТЕЈА МАТЕЈИЋ

ПОСТИТИ ИЛИ НЕ ПОСТИТИ?

...Ми православни смо једини хришћани који се придржавају, или би требали да се придржавају, не само ускршњег, већ и свих других постова у току године. Код Протестаната је пост потпуно укинут. Римокатолици посте врло мало дана у години и то под веома убалженим правилима. Када би хришћани увек живели и понашали се онако како је Богу мило, пост не би био потребан. Али они тако не живе нити се понашају. Због тога је пожељно и потребно да постоје макар неки периоди у нашем животу када се макар трудимо да живимо истински хришћанским животом. Дани поста су ти и такви периоди...

Опширније...
 

Блаж. Филарет Исповедник: Писмо патр. Атинагори поводом скидања анатеме

Објављено 21 новембар 2018
1980 DzordanvilПИСМО МИТРОПОЛИТА ФИЛАРЕТА ПАТРИЈАРХУ АТИНАГОРИ ПОВОДОМ САМОВОЉНОГ СКИДАЊА АНАТЕМЕ СА РИМОКАТОЛИЦИЗМА 1965.ГОД.

Поштовани читаоци, на дан блаженог митр. Филарета Исповедника, понављамо његово писмо патријарху Цариградском Атинагори, претходнику данашњег патријарха Вартоломеја, који је још 1965., као и његов наследник на Цариградском трону, предњачио не само у кршењима канона, већ и православних догмата. У светлу најновијег грубог кршења канона од стране патр. Вартоломеја по питању Украјинске цркве, корисно је прочитати какво је православно учење о црквеној саборности, и какве последице може имати самовољно доношење одлука, на шта га је митр. Филарет упозоравао.

Опширније...
 

Три посланице туге митр. Филарета (Вознесенског)

Објављено 21 новембар 2018
filaret6МИТР. ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ
ПОСЛАНИЦЕ ТУГЕ

''Свети Оци и учитељи Цркве су нас поставили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог''.

Поштовани читаоци, пошто се блажени митрополит Филарет (Вознесенски), првојерарх Руске Заграничне Цркве (РПЦЗ) упокојио на данашњи дан, 8./21. новембра 1985. год, доносимо овде његове чувене Посланице туге (Писма бола - Скорбные послания). У њима он се обраћао православним јерарсима широм васељене по питању јереси екуменизма као и свих погубних јереси и новотарија које до данас угрожавају чистоту православне вере. Оне су савремене и веома примерене садашњем тренутку, у шта се сваки читалац може врло брзо уверити.

Опширније...
 

Апостасија у Цариграду: Вартоломеј одобрио други брак свештенства

Објављено 25 октобар 2018

brakЕПИСКОП ЈОВ СМАКОУЗ

О ДРУГОМ БРАКУ СВЕШТЕНСТВА: ХОЋЕ ЛИ ТО БИТИ ЦРКВИ НА КОРИСТ?

..."Богу је потребна чиста жртва." Други брак се забрањује служитељу олтара. Никакву улогу не игра то кад је био ожењен, пре или после уцрквљења. И да ли је у првом браку био венчан или није такође није од суштинске важности за решавање овог питања. Главно је то што има другу жену, а то значи да он не може постати служитељ престола Божијег. Човек који се налази у другом браку може бити само црквенослужитељ, а нипошто не може бити свештенослужитељ...

Опширније...
 

Митр. Филарет Вознесенски: Православни поглед на пресађивање срца

Објављено 02 октобар 2018

filaret voznesenski ikonamМИТРОПОЛИТ ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ

ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД НА ПРЕСАЂИВАЊЕ СРЦА

Ово доба је чудно доба. Ми знамо да су кроз људску историју постојали тренуци духовних и културних криза, моралног пада и уздизања, били су тренуци такозваних „превредновања вредности“. Али само у нашем добу, у свету се појавило нешто много више застрашујуће и претеће: то је губитак вредности, њихов катастрофични нестанак из живота, са духовног и интелектуалног хоризонта, из савременог човечанства.

Опширније...
 

Прот.-став. др Матеја Матејић о припреми за Свето Причешће

Објављено 17 август 2018

mateja matejicПРОТОЈЕРЕЈ СТАВРОФОР ДР МАТЕЈА МАТЕЈИЋ

У ПРАВУ СУ, АЛИ ГРЕШЕ

Већ вековима се православни Срби, а и други православни, припремају за примање светога причешћа молитвом, постом и исповешћу. У последње време неки „обновитељи древних хришћанских обичаја" кажу да нам је то погрешно. У почетку хришћанства, говоре они, света тајна причешћа није била везана за пост и исповест. Први хришћани нису морали ни да посте ни да се исповедају да би примили причешће. Према томе, пост и исповест не треба да буду, нису, услов за примање светог причешћа...

Опширније...
 

O. Серафим Роуз: Православље и религија будућности

Објављено 16 август 2018

pravoslavlje i religija buducnostiЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ

ПРАВОСЛАВЉЕ И РЕЛИГИЈА БУДУЋНОСТИ

Две књиге које је написао о. Серафим имају посебан значај за наше време: Православље и религија будућности, и Душа после смрти. Православље и религија будућности је изврсна збирка есеја који испитују целокупан савремени феномен анти-хришћанства, умножавање источњачких религија и духа времена који су утрли пут за њихову широку прихваћеност. Ова књига је празник и за ум и за душу, мислени изазов, понекад застрашујућа, апокалиптична, надахнута овим стихом из Светог Писма: Дјецо, последњи је час. (1 Јов. 2,18) У овој, осмој деценији другог миленијума после Христа, православље је изгубило крепки глас. Али тај губитак није неопозив, јер о. Серафим још увек може дотаћи многа срца и душе док год се његови списи штампају... о. Алексеј Јанг

Опширније...
 

Архим. Рафаил Карелин: Догматска равнодушност је слепило

Објављено 06 август 2018

jevandjelje1AРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН

ДОГМАТСКА РАВНОДУШНОСТ ЈЕ СЛЕПИЛО

...Мистичке интуиције чине догмат реалном, опипљивом истином, док савремени човек са својим отупелим духовним интуицијама доживљава догмат као продукт одређеног времена и епохе, разматра га попут философске апстракције, свесно или несвесно уноси у Цркву и Откривење принцип еволуције и на тај начин чини догмат релативистичким и плуралистичким појмом. По том мишљењу, догмати се привремено могу уважавати као што се уважавају стари људи, али се такође без проблема могу изменити или просто игнорисати. Практичну пројаву таквог рационализма у религији представља екуменизам, унијатство и многоглава хидра модернизма...

Опширније...
 

Митр. Кијевски Онуфрије о паради содомита: То је отворена пропаганда греха

Објављено 06 јул 2018

onufrije2МИТРОПОЛИТ КИЈЕВСКИ ОНУФРИJЕ О „ПАРАДИ СОДОМИТА“

ТО ЈЕ ЈАВНА И ОТВОРЕНА ПРОПАГАНДА ГРЕХА

Обраћање Предстојатеља Украјинске Православне Цркве верницима и представницима градске власти због одржавања „Параде поноса“ у граду Кијеву 17. јуна 2018. године: "Света Православна Црква, коју је основао Господ наш Исус Христос и која се руководи дејством Светог Духа, вековима стоји на стражи очувања чистоте јеванђељске истине. Током протеклих векова, наше деде и прадеде су свето чували и преносили својим потомцима породичне вредности, и породичне традиције засноване на заповестима Божијим. Институцију породице — као савез мужа и жене, установио је и освештао Сам Бог. И данас ми, православни украјинци, не можемо ћутке да гледамо, како се газе и уништавају традиционални породични односи. Покушавају да нам наметну не само туђ, него и греховни поглед на свет.

Опширније...
 

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски