molitvoslovm

Олег Платонов - Трнов венац за Русију

Објављено 15 децембар 2018

ranko i oleg platonov1РАЗГОВОР СА ОЛЕГОМ ПЛАТОНОВИМ

ТРНОВ ВЕНАЦ ЗА РУСИЈУ

Колику цену плаћа онај ко открије ционистичке корене либерализма?  У Русији постоје прилично утицајне антируске, антисловенске, антиправославне снаге, ми их зовемо петом колоном, и оне не желе да земља иде путем Свете Русије, зверски је мрзе и на све начине покушавају да је дискредитује, успоре и чак зауставе деловање православних руских патриота. Њих има свуда, па и у највишим ешелонима власти – каже у разговору за „Печат“ Олег Платонов, др економских наука и директор Института за руску цивилизацију против кога руски либерали и буквално воде рат – до уништења. Недавно одржано суђење у Москви јавност је оценила као још једно бацање рукавице у лице православној Русији. Коме смета човек препознат као симбол руског и свеправославног духовног препорода?

Разговарао: Ранко Гојковић

Инкриминише вас члан 282, познат као руски члан. Чини се да је позадина много дубља, а на то упућују и апели руске интелигенције која је ваш прогон изједначила с ратом објављеним патриотској и националној Русији, последично и председнику Путину…

„Правосудни органи“ извршавају налог пете колоне. Суде ми због књиге која је изашла још 1999. а после тога је поново издавана скоро 10 пута, и на страним језицима. Истражитељ је трипут слао писмо тужиоцу са захтевом да обустави кривични поступак против мене и трипут је „одозго“ стизао указ да се предмет настави.

Такође, покушавају да инкриминишу књигу коју сам лекторисао, али сам одбио да је издам. Сви докази против мене су фалсификовани. У свим етапама истрага се суочавала с најгрубљим кршењем правосуђа. На свом примеру морам да констатујем да у нашој земљи „правосудни систем“ ради само по наруџбини и позиву. Наравно, на мети нисам ја већ сам Институт руске цивилизације, који је почео с радом у најтежим временима за Русију, када су унутрашњи и спољашњи непријатељи наше отаџбине раздробили и опљачкали нашу земљу. После гранатирања Белог дома позвао ме је велики православни подвижник, митрополит петроградски и ладошки Јован (Сничев) и благословио почетак рада над стварањем организације која би учинила све што је могуће како би сачувала главне духовне константе постојања историјске Русије. Касније је та организација прерасла у Институт руске цивилизације. Институт је практично настао на бази научноистраживачке групе коју сам формирао и која се бавила изучавањем непознатих или скоро непознатих страница руске историје и идеологије. Група је постојала од почетка деведесетих година и у њу су улазили научници, архивисти, бивши радници специјалних служби, уз чију помоћ сам 1991. успео да проникнем у супертајни архив – Посебни архив КГБ СССР.

Шта сте затекли у том архиву, те колико сазнања до којих сте дошли објашњавају рат који се данас води против вас?

За више од две године рада у њему успео сам да уз помоћ сарадника сакупим хиљаде страница докумената о закулисним механизмима руске историје (делатност тајних масонских ложа, ционистичких организација, иностраних обавештајних служби против Русије).

На материјалима Посебног архива КГБ, Државног архива РФ и неких других архива, приредио сам тротомно истраживање Тајна историја масонства и двотомну Историју руског народа. Та истраживања су добила позитивну оцену непристрасних критичара и изашла су на светлост дана с благословом митрополита Јована. На рукопису књиге Тајна историја масонства он је написао: „Ову књигу је потребно издати у што је могуће већем тиражу и за све паре“, и замолио да наслов буде Трнов венац за Русију.

Радећи у тим архивима, моји сарадници и ја смо морали често да користимо различите приручнике и енциклопедије. Карактер докумената које сам истраживао захтевао је тачне и непристрасне приручне материјале. Но тада смо се суочили с невидљивом цензуром, која се очигледно и скоро у истим контурама простирала и на дореволуционарне, совјетске и постсовјетске приручнике и енциклопедије. Сви они су пружали мноштво техничких појединости, али нису разоткривали главне духовно-моралне координате у којима се одигравао живот човека – Бог, душа, љубав, грех, добро, истина, крв, раса, пол и много других. Тумачење многих догађаја и личности руске историје приказивано је с антихришћанских (често и антируских) позиција. Из тих разлога у енциклопедијама није било података о за руски народ важним стварима и догађајима и, наравно, о водећим делатностима руске културе. У енциклопедијама су изостављени и подаци који би омогућили оцењивање размаха делатности закулисних (антихришћанских, антируских) сила у нашој историји.

Те околности сам, у октобру 1995, предочио митрополиту Јовану. Приликом сусрета, недуго уочи његове смрти, видим промислитељско значење. У суштини је управо тог дана и била донета одлука о неопходности издавања енциклопедије Света Русија – Руска цивилизација. Саслушавши моје примедбе поводом оскудности постојећих енциклопедија, митрополит Јован је рекао (наводим његове речи према фрагментарним записима које сам сачинио после сусрета с њим): „Другачије и не може бити, у њиховој основи (осим неколицине православних) – налази се нехришћански приступ“; „У основи било које истинске енциклопедије мора бити православна духовност“; „Образац за стварање енциклопедије може представљати дело митрополита Макарија, који је у првој половини XVI века издао дело Велики Минеји – Чети, где је сумирао резултате руске духовности од древних времена до XVI века. Историја Свете Русије захтева сумирање резултата у наше време“. Праштајући се, митрополит Јован ми је потписао своју књигу Превазилажење смутње са знаменитим речима „за умножење љубави према Светој Русији“.

ranko i oleg platonov1

Олег Платонов и Ранко Гојковић

Света Русија је духовно језгро, идеолошко и организационо начело руске цивилизације у најопштијим цртама, њен синоним. Да ли је препозната као опасна с обзиром на то да представља алтернативу западном погледу на свет?

Света Русија, руска цивилизација, представљају дијаметрално супротне појмове западној цивилизацији. Ако се последња заснива на идеологији Талмуда, то Света Русија оваплоћује у себи виша достигнућа Новог завета и хришћански се супротставља тајни безакоња коју рађа ционистичка идеологија изабраништва и антихришћанска глобализација која из ње проистиче.

Ослањајући се на вредности своје цивилизације, руски народ је успео да створи највећу у историји државу, ону која обједињује у хармоничној вези многе народе, затим да развије велику културу, уметност, књижевност, који су постали духовно богатство целог човечанства.

Развој руске цивилизације дефинисан је пре свега духовно-моралним вредностима руског народа чије језгро је постала Света Русија с примањем хришћанства.

Света Русија је посебно благодатно својство руског народа, које га је учинило стубом хришћанске вере у целом свету. Пожртвовано служење идеалима добра и праведности, стицање Духа светог, тежња ка безгрешности и савршенству, учиниле су Русе новим богоизабраним народом. Поимање своје духовне предодређености од стране руског народа може се пратити у Повести минулих лета (XI век). При томе се богоизабраност схвата не као супротстављање другим народима него као посебна мисија борбе са светским злом, мисија добротољубља.

По благослову и с молитвама митрополита Јована, од 1993. до 2018. године ИРЦ је остварио највећи национални пројекат у области руске културе, вративши у духовни дискурс Русије стотине књига руских мислилаца, филозофа, научника, чијим је идејама и напорима била створена велика руска држава. За четврт века Институт је припремио за издавање и објавио више од 500 књига, од којих је већина била забрањена у совјетско време а њихово издавање није бранила нешто каснија либерална власт „јељцинског“ периода. Институт је приредио 25 енциклопедијских издања и речника, десетине етнографских, биографских издања и монографија.

Интересантно да се све догађа управо у периоду стогодишњице пада монархије у Русији и убиства Светог цара Николаја. Ваше заслуге у промовисању истине о тим догађајима су неизмерне. Може ли се ваш прогон повезати и са чињеницом да дух руских либерала извире из русофобног троцкизма…

Руски либерализам је увек био повезан с русофобним троцкизмом и ционизмом. У низу својих књига указивао сам на чињенице да су либерали учествовали у многим припремама цареубиства много пре 1917. године и да су учинили све да не дозволе спасење царске породице, која је пала у канџе присталица Лењина и Троцког. У радовима Института руске цивилизације већ се доказује да је либерализам – антихришћанска идеологија, која је за свој коначни циљ поставила „раскид“ вечних истина Новог завета, уништење религије, монархије и националног погледа на свет и њихову замену идејама похлепе, трке за новцем и телесним задовољствима, који се издају као истински израз слободе човека. Либерализам пориче непогрешивост Светог писма, тежи да сведе на нулу улогу националних традиција и обичаја, а такође не признаје националне ауторитете. Рушење хришћанства либерализам почиње са захтевима критичке провере вероучења, позива на надоградњу хришћанске идеје савременом нерелигиозним мишљењем да се промени језик и форма предавања јеванђелских вести, да се избаци из Новог завета део текстова који разоткривају улогу криваца богоубиства.

Последњи захтев представља кључ за откривање ционистичких корена генезе либерализма. Развој либерализма од Спинозе и Дизраелија до Фридмана и Хајека показује да су његови најкрупнији идеолози били ционисти, и први захтеви које је изнео либерализам тицали су се увођења слободне трговине, ограничења права хришћанске цркве и хришћанске монархије. Сада је у круговима блиским врховној власти известан број одиозних либерала, међу њима Киријенко (одговоран за дефолт 1997. године), Јумашев (преко кога су се остваривале тамне операције породице Јељцин), Чубајс, Собчаки, Станкевич итд.

Може ли се рећи да прогон водећих научника и патриота Русије истовремено представља и напад на Путинов ауторитет у православном друштву?

Већину главних радова слали смо на име председника, то су томови наших енциклопедија, а такође и низ књига великих руских мислилаца. Познато нам је да су неке наше књиге: Берђајев Филозофија неједнакости, Катков Идеологија очувања, посебно заинтересовале В. В. Путина. Поводом књиге Берђајева интервјуисали су ме са ТВ Русија 24. Управо они су ми саопштили да је председник прочитао књигу.

Слажем се да су прогон патриота и напади на наше организације вид борбе пете колоне против Путина. Тужна је спознаја да су либерали много постигли у дискредитацији Путиновог лика међу патриотима. Пензиона реформа, поновно именовање на место премијера Медведева кога већина народа не воли, именовање у администрацији председника познатих озлоглашених делатника грозних деведесетих (Киријенка, Јумашева), прогон патриотских организација и појединих руских патриота довели су до приметног смањења популарности председника. Недавно сам учествовао у раду Светског руског сабора у Великом дворцу Кремља. На њему је иступио и Путин. Запрепастила ме је реакција сале на његов наступ. Значајан део му није аплаудирао. Тога раније није било.

Подршка је стигла не само од стране руских православних патриотских организација већ су апел упутили и српски интелектуалци. Колико је важна таква подршка јавности?

Нама је веома важна подршка међународне словенске јавности и пре свега Срба. Са Србима имамо заједничку судбину. Ми смо дужни да једни друге подржавамо.

Јер су подривачке технологије Запада одмах после рушења Југославије маштале да исто тако разруше и Руску Федерацију. Један од вођа новог светског поретка Џорџ Сорош у тексту Подривање граница месец дана по окончању бомбардовања Срба од стране НАТО-а изјавио је да „Балкан не сме да се реконструише на основама националних држава“. Према његовом мишљењу, да би се окончало са националном државношћу земаља југоисточне Европе, потребно је ставити их под протекторат ЕУ, која је „дужна да развије свој кишобран над целим регионом“. Предвиђено је да се уведу нове границе за све балканске земље, укључујући Југославију (без Косова), Албанију, Румунију и Бугарску. У тим земљама се предвиђа укидање царине, државног руковођења привредом, уништење националних валута и увођење евра.

Аналогне идеје спроводе се у документима Савета за међународне односе. У програму „Реконструкције Балкана“, који је разрађен на захтев Савета за међународне односе од стране члана тог савета, председника Фонда Карнеги М. Абрамовича, Југославија (тај рад је урађен када је још постојала Југославија као заједница Србије и Црне Горе – нап. прев.) не постоји на карти Европе. У складу с тим програмом „реконструкција“ Балкана ће се остваривати у условима „моћног војног присуства НАТО-а на његовим дуговременим базама у Албанији, Босни и Херцеговини, Македонији и Косову и Метохији. У резултату реконструкције на карти Балкана ће бити остављене следеће државе: Албанија, Косово, Румунија, Грчка, Хрватска и Црна Гора“.

Операција о питању предаје граница и уништењу националних држава на Балкану у Савету за међународне односе и другим организацијама светске закулисе разматрају се као пробни полигон за растурање Русије и уништење њене државности. Тајна подршка антируских бандитских формација у Чеченији, Дагестану и на другим територијама на Кавказу коју остварује америчка влада преко режима Саудијске Арабије, Пакистана, Турске, Азербејџана и Грузије, а такође и талибана и Исламске државе (организације забрањене у нашој земљи) створених новцем ЦИА, за свој циљ је поставила одсецање од Русије територија богатих нафтом и припремање тог региона за улогу руског Косова.

ranko i oleg platonov

Олег Платонов и Ранко Гојковић

Изузетан је и ваш рад у својству главног уредника „Руског вестника“. Карактеристично је да се практично у сваком броју посвећује пажња и српским темама, актуелним темама за српску патриотску јавност…

Тема развоја међународног словенског покрета за словенско јединство једна је од важнијих тема у часопису „Руски вестник“, који уређујем од септембра 2013. Наш институт се и раније бавио издавањем радова из области славистике. Издали смо десетине томова дела водећих слависта – Ламанског, Будиловича, Милера, Зеленина, Ритиха. Припремили смо и издали радове практично свих словенофила, од Киријевског и Самарина, до Шарапова и Шчербатова.

Наше сараднике и многе читаоце брине „источно питање“, судбина Балкана и југословенске територије.

Крајем осамдесетих година, када је у нашој земљи започела злочиначка перестројка, ми смо узнемирено пратили трагедију Југославије коју је светска закулиса осудила на клање. Наша земља је била тешко повређена злочиначким руководством Горбачова и Јељцина, који су испуњавали налоге западних влада, не дозволивши Русији да притекне у помоћ братском народу.

Планови варварске оружане агресије Запада против Југославије били су разрађени на заседању Савета за међународне односе и Трилатералне комисије. Управо ти органи су донели политичку одлуку да се „казни“ православни српски народ због нарушавања „правила игре“ светске закулисе. Главна кривица Срба, с тачке гледишта светске закулисе, представљала је њихова одлучност у одбрани националних интереса од којих су најважнији очување православља и територијалне целовитости и вера у Србију. У очима руководилаца закулисе, српски народ је представљао великог јеретика, јер је једини међу балканским народима успео да сачува националну владу, која је нашла у себи снаге и храбрости да се супротстави диктату светске закулисе. Био сам у то време у Југославији, видео сам резултате варварског бомбардовања и разрушене мостове.

Увођење НАТО војске на Косово и Метохију представља фактичку окупацију те земље, усмерену на њено постепено уништење с предајом територије суседним државама. Нека је проклет систем Запада који је дозволио себи те страшне злочине против Словена!

Активни сте у још једном правцу – у Свесловенском покрету. Да ли је можда и та делатност повезана са оптужницом?

У мају 2015. године изабран сам за председника Президијума Свеславенског савеза. То је веома напоран рад. Истакао бих израду тротомне Словенске енциклопедије. Рад на том пројекту завршиће се до краја текуће године. У њој су истакнуте главне чињенице, као и догађаји словенског света, од древних времена до наших дана.

Године 2016. одржали смо Словенски ход по Белорусији и земљама западних Словена – Пољској, Чешкој, Словачкој. Такође смо прошли словенским територијама у Немачкој и Аустрији. Посетили смо, између осталог, Аркону на острву Тјуген, Праг, Братиславу, Будишил, Нитру. Бивше словенске земље Берлина и Беча. Словенски ход је пропраћен различитим културним манифестацијама које су обнављале духовно јединство Словена.

Антисловенске снаге у Западној Европи организовале су злобну кампању против нас. Оптужили су учеснике хода да желе да разруше Европску унију и НАТО, као да смо ми путовали на тенковима, а не у аутобусу.

А антисловенске снаге унутар Русије су против нас организовале провокације, захтевајући да се вратим у Русију, претећи ми хапшењем.

Током 2017. успели смо да организујемо Јубиларни словенски конгрес у знак сећања на Словенски конгрес из 1867, који је дефинисао словенску идеологију на много година унапред.

У септембру 2018. била је планирана ваша посета Србији, но одложена је за пролеће 2019. године. Зашто?

Антисловенске, антируске силе зауставиле су Јужни словенски ход. Забранили су ми излазак изван граница Русије. Начелник Пресњенског истражног одељења је подругљиво изјавила да се они плаше да ћу побећи у иностранство због истраге. У ствари се извршава наруџбина антисловенских, антируских структура у нашој држави, које свим силама спречавају развој словенског јединства и узајамности.

Једном приликом сам од вас чуо да је потребно пет година како би се замишљени рад благополучно окончао. Какви планови су постављени за следећу „петолетку“?

Те речи сам изрекао пре скоро три године. Прогони антируских, антисловенских сила одузели су нам најмање две године. Ако је раније наша организација током године остваривала 50-55 пројеката, ове године није их било више од пет. Уплашили су сараднике, спонзоре. „Правосудни органи“ су испунили налог пете колоне и успели су да прикоче наш рад. Ипак, ми настављамо. При крају је рад на Словенској енциклопедији, у чијој припреми су учествовали представници многих словенских земаља. У предстојећих 5–7 година радићемо на стварању прве у историји отаџбинске културе, руској енциклопедији у 30 томова, која ће садржати главне податке о руском народу: о његовој историји, географији, етнографији, филозофији, књижевности, уметности, науци и просвети. Истовремено, Институт ради на стварању историје руског народа, од древности до наших дана (10 томова).

ФОРМА РУСКОГ ПОСТОЈАЊА

О свим резултатима Института који су постигнути у протеклих 25 година немогуће је испричати у једном интервјуу. Молим вас, истакните најважније.

Речи благослова митрополита Јована о „умножењу љубави према Светој Русији“ постале су кључне у нашој делатности. Света Русија – то је целовита свеукупност духовно-моралних и материјалних форми постојања руског народа која је одредила његову историјску судбину и формирала националну свест. Те духовне форме постојања проничу кроз цео историјски живот руског народа, јасно се могу пратити још од првобитних извора током више од две хиљаде година, пројављујући се, наравно, не сасвим једнако у различитим периодима и у различитим областима Русије. Најконкретније духовно-моралне вредности Свете Русије – руске цивилизације пројављују се у православној етици и добротољубљу, црквеној архитектури, трудољубљу као врлини, неграбљивости, узајамној помоћи и самоуправи руске заједнице и артела, генерално, у тој структури живота где су духовни мотиви преовладали над материјалним, где циљ живота није била ствар него усавршавање, преображај душе, тежња ка божанском идеалу у Царству Небеском.

Извор: http://www.pecat.co.rs/2018/11/oleg-platonov-trnov-venac-za-rusiju/

sveti oci

Свети Оци и Учитељи Цркве су нас учили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају сваку јоту или црту закона Божијег, рекао је: „Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у Царству небескоме“. Он је послао Своје ученике да науче све народе учењу које им је Он предао, у чистом и неизмењеном облику, који је затим, током дугог времена, предаван и сваком од нас епископа, по прејемству од светих апостола.

Томе нас учи и догматско одређење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Храним ненововводно все, писанием или без писания установленные для нас Церковные предания" (Чувамо неизмењеним сва, писана или неписана, за нас установљена црквена предања)...

Сваки од нас на хиротонији торжествено обећава да ће тврдо чувати Веру и правила Светих Отаца, обавезујући се пред Богом да ће непоколебиво штитити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.  

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

У данашње време опште неодлучности, пометености умова и развраћености, од нас се нарочито захтева да исповедамо истинско учење Цркве, не обазирући се на то ко нас слуша и на неверје које нас окружује. Ако ради приближавања заблудама овог века будемо прећуткивали истину или ради угађања овом свету предавали лажно учење, онда бисмо онима који истину траже заправо давали камење уместо хлеба. Што је на вишем месту онај који тако поступа, то већу саблазан ствара и тим теже могу да буду последице.

Митрополит Филарет Вознесенски